Promotion and protection of all human rights, civil, political, economic, social and cultural rights, including the right to development (General Assembly)

Report of the Special Rapporteur on the rights to freedom of peaceful assembly and of association, Maina Kiai. Human Rights Council on 16 June 2015

Addendum

Mission to Kazakhstan* **

Summary

      The Special Rapporteur on the rights to freedom of peaceful assembly and of association carried out an official visit to Kazakhstan from 19 to 27 January 2015 to assess the situation of freedom of peaceful assembly and of association in the country, upon the Government’s invitation.
      Following an introductory section, sections II and III contain a series of good practices and remaining challenges in relation to the enjoyment of the rights to freedom of association for political parties, non-profit organizations, trade unions and religious associations and to freedom of peaceful assembly.
      Finally, the Special Rapporteur formulates his recommendations to overcome the challenges he identified.

* The summary of the present report is circulated in all official languages. The report itself, contained in the annex to the summary, is circulated in the language of submission and Russian only.
** Late submission.

      Annex

[English and Russian only]

Report of the Special Rapporteur on the rights to freedom of
peaceful assembly and of association, Maina Kiai, on his
mission to Kazakhstan (19-27 January 2015)

Contents

                                                    Paragraphs   Page

      I. Introduction                                     1–12      3
      A. Historical and political background               5–9      3
      B. Legal framework                                 10–12      4
      II. Freedom of association                         13–51      5
      A. Political parties                               19–32      6
      B. Trade unions                                    33–38      8
      C. Public associations                             39–45      9
      D. Religious associations                         46–51      10
      III. Freedom of peaceful assembly                 52–89      12
      A. Exercising the right to freedom of peaceful
assembly                                                52–71      12
      B. Zhanaozen crisis                               72–89      15
      IV. Conclusion and recommendations                90–98      18

I. Introduction

      1. Pursuant to Human Rights Council resolutions 15/21 and 24/5, the Special Rapporteur on the rights to freedom of peaceful assembly and of association visited Kazakhstan from 19 to 27 January 2015, at the invitation of the Government. The purpose of the visit was to assess the situation of freedom of peaceful assembly and of association in the country.
      2. The Special Rapporteur would like to thank the Government for accommodating his requests for meetings and expresses sincere appreciation to all persons who took the time to meet with him in a spirit of constructive dialogue. The Special Rapporteur commends the Government for extending a standing invitation to all special procedures mandate holders and for having accommodated the visit of six special rapporteurs since July 2009. He considers it an expression of the Government’s willingness and commitment to work jointly with the mechanisms of the Human Rights Council to strengthen the protection and promotion of all human rights, including the rights to freedom of peaceful assembly and of association. He takes this opportunity to thank the Government for responding in detail to the communications he has sent so far, as well as to a letter he sent after his visit.
      3. The Special Rapporteur also expresses his gratitude to the Office of the United Nations Resident Coordinator in Kazakhstan and to the Regional Office for Central Asia of the Office of the United Nations High Commissioner for Human Rights (OHCHR), for its excellent support prior to and during the visit.
      4. While in Kazakhstan, the Special Rapporteur travelled to Astana, Almaty, Aktau and Zhanaozen. He met with representatives from the executive, legislative and judicial branches in Astana and with regional and local authorities in Almaty, Aktau and Zhanaozen. He also met with representatives of the national human rights institution, international organizations, the diplomatic community and civil society organizations, and with survivors and victims of grievous human rights violations that occurred during the Zhanaozen crisis of December 2011. The Special Rapporteur thanks the Government of Kazakhstan for facilitating his visit with Vladimir Kozlov, the jailed leader of the public association People’s Party Alga!, who is currently serving a jail term of seven and a half years.

A. Historical and political background

      5. Kazakhstan has been independent for nearly 24 years and has made considerable economic progress during that time. The level of economic growth and infrastructural development, including the construction of a new capital, has made Kazakhstan an important player in the region and globally. This admirable economic progress was achieved thanks to Kazakhstan’s abundant natural resources, a remarkable mobilization of human resources and significant efforts to ensure stability in an ethnically and culturally diverse society. Today, Kazakhstan has ambitious international objectives, including a bid for a non-permanent seat on the Security Council for the period 2017-2018 and a proposal to host the 2022 Winter Olympic Games. The main goal of its national strategic plan, Strategy Kazakhstan 2050, is for the country to join the top 30 developed countries by the middle of the century.
      6. Despite its apparent wealth and image as a prosperous and stable country, Kazakhstan faces a number of challenges. Socioeconomic inequalities remain and a number of human rights, especially the rights to freedom of peaceful assembly and of association, are not adequately enjoyed by all.
      7. Since independence, President Nazarbayev has maintained firm control over political and economic affairs. He was elected as the first President of Kazakhstan in 1991 and has remained in power ever since, receiving 95.5 per cent of the votes with an 89.9 per cent turnout in the 2011 presidential elections. On 25 February 2015, following an initiative by the Council of the Assembly of People, supported by the Parliament, President Nazarbayev announced that an early presidential election would take place on 26 April 2015, instead of in December 2016 as originally scheduled. This left very limited time for the opposition to prepare.
      8. The Special Rapporteur believes that Kazakhstan is at a crossroads. Its economic progress since independence has been impressive but the lack of corresponding advancements in the realm of other human rights renders this progress shaky. Although it may seem paradoxical, the true measure of a country’s stability is its tolerance of peaceful questioning of the established order, that is, allowing outlets for peaceful dissent and political pluralism. Failure to create such outlets does not make the dissent go away; it only bottles it up in such a way that it may fester and explode as something much more violent than a street protest or reports of non-governmental organizations criticizing government policy.
      9. During the visit, government representatives repeatedly stressed that stability and cohesion are integral aspects of Kazakh society, noting that the views of minorities — and of the nation as a whole — are represented in the Assembly of People of Kazakhstan. The Government of Kazakhstan should be praised for its preservation of stability and cohesion in a vast country composed of 140 ethnic and 17 religious groups. Nevertheless, the Special Rapporteur found that stability was often misused to wrongfully curtail the enjoyment of the rights to freedom of peaceful assembly and of association. He underlines that the protection of human rights and the maintenance of peace and harmony are two sides of the same coin and that are interrelated, mutually reinforcing and interdependent. He believes that the free exercise of the rights to peaceful assembly and of association provides authorities with unique insights into the challenges that people are facing. This is especially important for a nation such as Kazakhstan, which is young, large and placed in a relatively challenging and complex geopolitical context. There is no better way to understand the needs of people and no better check and balance for authorities.

B. Legal framework

      10. Kazakhstan has ratified many international human rights instruments, including the Convention on the Rights of the Child, the Convention on the Elimination of All Forms of Discrimination against Women, the International Convention on the Elimination of All Forms of Racial Discrimination, the Convention against Torture and Other Cruel, Inhuman or Degrading Treatment or Punishment and its Optional Protocol, the International Covenant on Economic, Social and Cultural Rights, the International Covenant on Civil and Political Rights and its Optional Protocol, the International Convention for the Protection of All Persons from Enforced Disappearance and, in 2015, the Convention on the Rights of Persons with Disabilities, all of which contain provisions pertinent to the protection and promotion of the rights to freedom of peaceful assembly and of association. Kazakhstan has also ratified a number of International Labour Organization conventions, including the Freedom of Association and Protection of the Right to Organise Convention, 1948 (No. 87), and the Right to Organise and Collective Bargaining Convention, 1949 (No. 98). Given the relatively short existence of Kazakhstan as an independent country, the commitment shown by the authorities to abide by international human rights law is commendable.
      11. The Special Rapporteur welcomes the fact that the rights to freedom of peaceful assembly and of association are guaranteed in the Constitution, which also recognizes ideological and political diversity. He notes that the Constitution gives international treaties priority over domestic laws and allows them to be directly implemented. In theory, this allows courts to directly invoke, inter alia, articles 21 and 22 of the International Covenant on Civil and Political Rights in its judgements. He notes positively that the Constitution provides that the right to peaceful assembly may only be restricted by law in the interests of State security, public order and protection of health, rights and freedoms of other persons, which clearly suggests that freedom is the norm and limitations the exception, in accordance with international human rights law.
      12. Despite these provisions, the Special Rapporteur is concerned that new laws have been adopted since the Zhanaozen crisis of 2011, in which at least 16 people were killed after government forces moved in on hundreds of oil workers protesting their conditions of employment, and used to curb the right to freedom of association. He is also concerned that, in the same period, participants in unsanctioned assemblies seem to have been increasingly subjected to intimidation, fines, imprisonment and administrative sanctions.

II. Freedom of association

      13. Before discussing the issue of freedom of association proper, the Special Rapporteur would like to express serious concerns about an incident that occurred during his visit.
      14. At the end of a meeting with members of civil society in Aktau on 24 January 2015, unknown individuals sitting in the back of a vehicle parked directly facing the entrance of the venue of the meeting were seen taking photographs of the Special Rapporteur’s driver and of civil society representatives leaving the building. The equipment used and the manner in which the photographs were being taken left little doubt that the operation was carried out by secret police surveillance with the aim of instilling fear among activists.
      15. The Special Rapporteur approached the individuals and demanded to know who they were and their purpose in taking the photographs, at which point they hurriedly drove off without responding. The Special Rapporteur made a formal complaint to the Head of the Mangystau Oblast Interior Department on the day of the incident. The next day, police informed the Special Rapporteur that a suspect had been apprehended and presented a purported confession from the person. The suspect, however, was not the same person that the Special Rapporteur had confronted in the parking lot.
      16. The Special Rapporteur considers this incident to be a worrying episode illustrating both a lack of respect vis-а-vis those holding or perceived to be holding different views from the Government, and a sense of impunity by some officials.
      17. The issue of reprisals against those cooperating with United Nations bodies and mechanisms, in accordance with Human Rights Council resolution 24/24, is taken extremely seriously by the Special Rapporteur. The incident in Aktau clearly illustrates that much more needs to be done to protect human rights defenders in Kazakhstan, particularly in the light of the country’s candidacy for a non-permanent seat on the Security Council. An enabling environment for the development of civil society requires not only protection against acts of harassment and intimidation, but also proactive efforts to bring perpetrators of human rights violations to justice and positive measures to support those holding dissenting or minority views and opinions.
      18. The Special Rapporteur notes that no other concern directly related to the visit has been brought to his attention since then, but he will continue to remain in touch with the civil society activists he met and will remain firm in his response to these issues.

A. Political parties

      19. There is very limited space for the expression of dissenting political views in Kazakhstan. A web of policy, practice and perception contributes to a general environment where engaging in political activities is difficult, discouraging and sometimes dangerous. Dissent may be criminalized and critical political expression is often portrayed as threatening the stability of the State.
      20. Kazakhstan amended its 1996 Law on Political Parties in 2002 and 2009. While the 2009 Law contained some improvements over the previous version, including a decrease in the number of members required to form a political party and the introduction of a provision allowing State registration of a political party even where there are errors in the party member lists, provided the errors do not affect the ultimate total number of party members required for State registration. However, much more needs to be done to ensure compliance with international standards.
      21. The Law on Political Parties imposes onerous obligations prior to registration, including high initial membership requirements that prevent small parties from forming and extensive documentation that requires time and significant expense to collect. An initial group of no fewer than 1,000 founding members representing two thirds of the country’s regions, a city with a national status and the capital, in total no fewer than 40,000 members, are required to form a political party.
      22. A monitoring team from the Organization for Security and Cooperation in Europe described the most recent parliamentary elections in Kazakhstan, which were held in 2012, as not meeting the “fundamental principles of democratic elections”, citing notably the “selective” deregistration of candidates and of a party list.1 Although the ruling party, Nur Otan, and its predecessor, Otan, enjoys strong support from the population and has achieved major economic development since 1991, it has over the past two decades rarely left much room for dissenting or minority views. There are nine political parties, only three of which are represented in the Parliament. None is in a position to play the role of a true opposition party. For example, during the 2011 presidential elections, one candidate said that he had voted in favour of President Nazarbayev.
      23. The Special Rapporteur is particularly concerned that the executive branch, through the Ministry of Justice, is responsible for registering political parties, since these entities will ultimately compete with it for power. The Law on Political Parties allows for perpetual extensions for the authorities to review a prospective party’s application and does not set clear criteria to guide officials in charge of the registration process. While the authorities told the Special Rapporteur that individuals may use the court system to challenge registration decisions made by the Ministry, he observed that confidence in the independence of the judiciary was low. An independent body in charge of registering and regulating political parties is necessary to ensure transparency and accountability of State institutions.
      24. Grounds allowing for the suspension or dissolution of a political party are another source of concern. In late December 2014, a court suspended the Communist Party, as the competent authority found a discrepancy in the party’s member list.
      25. On 1 January 2015, the new Criminal Code, the new Code on Administrative Offences and the new Code of Criminal Procedure entered into force. While some revisions represent a significant step forward towards strengthening of the rule of law in criminal proceedings, a series of other provisions pose serious risks of criminalizing and penalizing legitimate activities of associations, including political parties. Of particular concern is article 174 of the Criminal Code, on incitement of social, national, family, racial, class or religious discord. The Code does not strictly define what is meant by “incitement of discord”, which may leave the term open for arbitrary interpretation beyond the scope of articles 19 (3) and 20 of the International Covenant on Civil and Political Rights and article 4 of the International Convention on the Elimination of All Forms of Racial Discrimination. Such a provision already existed under the previous Criminal Code, but the new provision increases the maximum penalty from 12 to 20 years in prison. In fact, this vague provision can be used against any opposition party that seeks, for instance, to mobilize workers, as inciting social discord against employers.
      26. During his visit, the Special Rapporteur met with Vladimir Kozlov, the jailed leader of Alga!, who is serving a jail term of seven and a half years after being convicted of “inciting discord”. Mr. Kozlov was arrested in January 2012 after he publicly expressed support for oil workers demonstrating in the city of Zhanaozen and denounced human rights violations in the aftermath of the December 2011 crisis. Mr. Kozlov has been involved in opposition political movements since 2000, when he joined the party Democratic Choice of Kazakhstan, which was dissolved by a court order in January 2005, disturbingly also on charges of political extremism, inciting social tension and threatening national security.
      27. At the time of his conviction, Mr. Kozlov was in a seven-year struggle to register Alga!, the successor to Democratic Choice of Kazakhstan. The court judgement against Mr. Kozlov was subsequently used to ban Alga! — along with 34 non-State media outlets — on the grounds that they were “extremist”. In fact, the only crime committed by those outlets appears to have been reporting on the situation in Zhanaozen.
      28. During Mr. Kozlov’s trial, an expert commissioned by the court found that Mr. Kozlov had incited social discord by allegedly distributing leaflets stating “Get up off your knees, Kazakhs, throw the tyrant and the thief off your neck!”. The expert testified that this act set the protesters against their employers and State authorities because the information in the leaflet suggested that since in many Kazakh regions people lived in poor conditions, they might rise up in support of the oil workers. Mr. Kozlov’s actions also allegedly contributed to a systematic breakdown of labour negotiations between employers and workers. Mr. Kozlov was presented as linked to opposition figure Mukhtar Ablyazov, currently in pretrial detention in France on embezzlement charges.
      29. The Special Rapporteur is seriously concerned that Mr. Kozlov’s ordinary political speech and association activities were deemed criminal incitement of social hatred. Indeed, Mr. Kozlov’s case — particularly the fact that his conviction portrayed his legitimate and peaceful political activity as threatening the stability of the country — seems emblematic of a more general trend to marginalize political leaders voicing dissent. This heavy-handed approach to quashing political opposition is all the more surprising given that the Government of Kazakhstan enjoys significant popular legitimacy and approval.
      30. The Special Rapporteur believes that article 174 of the new Criminal Code has had a powerful chilling effect on political activity and that it is also an ineffective and counterproductive way of fighting actual extremism. Dissolving political groups or prosecuting their representatives on the aforementioned vague grounds puts any opposition political party or its members that are keen to compete against the ruling party at risk of being the subject of such criminal offences as incitement to discord or “spreading false information” or “defamation”.
      31. The limited space for the expression of opposition views is exacerbated by opposition parties’ limited access to the media, which is also subject to restrictions. Several independent newspapers have been closed down in recent months, including the well-known newspaper ADAM bol, which covered political and human rights issues and was shut down by a court order in December 2014. The order came after ADAM bol published an interview with an opposition figure who called for military support to the Ukrainian army against separatists in Ukraine.
      32. The Special Rapporteur is mindful that Kazakhstan is a young, vast and diverse country with unique challenges. However, he considers that its current approach to regulating political parties — and political opposition in general — quashes dissent and pluralism in a way that is harmful to development and stability in the long term. Twenty- four years after independence, it is time for the political system to fully embrace pluralism. This will require extensive reforms, starting with a revamping of how political parties are regulated, and a more tolerant approach towards the expression of dissent. The Special Rapporteur has no doubt, however, that Kazakhstan has the resources and human capital necessary to become a beacon of development and democracy, not just in Central Asia, but globally.

_____________________________________________________________________
1 See www.osce.org/odihr/elections/89401?download=true.

B. Trade unions

      33. In June 2014, Kazakhstan adopted a new law on trade unions and gave the unions one year to comply with the new rules. At the time of writing the present report, the law had not yet been fully implemented.
      34. Broadly speaking, the new law imposes mandatory affiliation of trade unions to regional or sectorial federations. It denies trade unions the right to freely form and join labour organizations of their choice. These new requirements fall short of international law, which stipulates that the right not to belong to an association is a core component of freedom of association. The Special Rapporteur recommends that the authorities revise the new law on trade unions to bring it in line with international standards as highlighted by the International Labour Office in its memorandum of technical comments on the draft law on trade unions of Kazakhstan.
      35. During his visit, the Special Rapporteur was informed that some trade unions had been denied registration in previous years, including Zhannartu, which had reportedly been denied registration eight times since 2010; the independent union of journalists, which had reportedly been denied registration on technical grounds several times, most recently in November 2014; and Zhezkazgan, which had been denied registration three times in recent years. These organizations had reportedly yet to submit their documents to register under the new law.
      36. The Special Rapporteur is concerned that the right to strike is limited by various preliminary mediation procedures that are mandatory before a strike can be deemed legal. The Labour Code also bans strikes in certain sectors, including the railway, transport and petroleum industries. It also entitles an employer to terminate employment contracts with employees who participate in strikes that are declared illegal. The new Criminal Code also created a new offence for “actions provoking continued participation in an illegal strike” (art. 402). The Special Rapporteur views the legal framework regulating strikes as more focused on limiting strikes than on facilitating the exercise of the right to freedom of association.
      37. In May 2011, in a region known for its formidable exploitation of natural resources, workers of three companies operating in the oil sector started labour strikes (see paras. 72-89 below). In August 2011, a few months after the start of the first strikes, Natalia Sokolova, a union lawyer who defended the interests of oil strikers, was sentenced to six years in prison for “inciting social discord” after she called for a change to the system for calculating workers’ salaries. The Special Rapporteur is baffled that such a vaguely worded offence could be used against a union lawyer. Publicly speaking out about work conditions is in fact a core responsibility of unions; public debate about the issue, likewise, is a fact of life in a capitalist economy. Ms. Sokolova was released in March 2012, but the Special Rapporteur is concerned that her arrest and the arrest of other strike leaders contributed to inflame social tensions, ultimately leading to the tragic events of December 2011.
      38. In Strategy Kazakhstan 2050, President Nazarbayev highlighted that one of the most serious challenges for Kazakhstan was that some “social groups have not joined the overall modernization process”. Although the unemployment rate is said to be low in Kazakhstan, wealth disparities among the regions remain high, despite the fact that some efforts to address this are being made, for example, in the Zhanaozen region. Economic reforms are important in this regard, but may not be sufficient to ease social tensions when they erupt. Independent trade unions play a positive role in this regard as they can help the authorities build bridges with the population to identify needs and challenges, as well as solutions.

C. Public associations

      39. The 1996 Law on Public Associations requires that all associations be registered with the State. The Special Rapporteur recalls that unregistered associations are protected by international law pertaining to freedom of association. Allowing the existence of unregistered associations is all the more essential as article 489 of the new Code on Administrative Offences criminalizes the management, participation in and financing of the activities of unregistered public associations.
      40. During his visit, the Special Rapporteur was informed of certain public associations, such as Kok-Zhailau, an ecological group, and Amanat Aktau and Aktau Voice, which aimed to support the families of the victims of the Zhanaozen crisis, but which had recently been denied registration, owing to, according to the information provided by the Government, the discrepancies in the submitted documents. He encourages the authorities to proactively facilitate the formation of public associations, as they play a crucial role in advancing human rights and development.
      41. The Special Rapporteur welcomes the fact that the Constitution of Kazakhstan prohibits the illegal interference of the State in the affairs of public associations, but he is seriously concerned that the same constitutional article refers to the illegal interference of public associations in the State’s affairs. The new Criminal Code also warns associations from causing any illegal hindrance to the lawful activities of governmental bodies and from being involved in acts leading to considerable harm to the rights and legitimate interests of citizens or organizations or to the interests of the society (art. 403). The Special Rapporteur was not reassured by the fact that officials told him that this law only targeted political parties. He believes that the wording of article 403 is too vague, leaving room for broad and subjective interpretation. For example, it is not clear what constitutes “interference in the activities of State bodies”, nor when interference would be considered “illegal”. He strongly encourages the Government to revise the aforementioned provisions to ensure that they do not adversely affect members of public associations.
      42. During his visit, the Special Rapporteur was inspired by the many human rights defenders and other members of civil society organizations he met and who are engaged in critically important work to strengthen the rule of law in Kazakhstan. In this context, the Special Rapporteur is deeply troubled by the case of Zinaida Moukhortova, a former member of the Bar Association, who has been repeatedly subjected to forced psychiatric treatment over the past four years. He finds it deeply disturbing that Ms. Moukhortova has been placed on numerous occasions in psychiatric detention after she urged the authorities to investigate possible corruption practices. He is also seriously concerned that numerous human rights defenders have decided to stop their human rights work after being arrested. He underscores that human rights defenders play a crucial role in any country’s realization of civil, cultural, economic, political and social rights, and he urges the authorities to take prompt appropriate actions to respect and protect their rights.
      43. In the new Criminal Code, individuals identified as leaders of public associations may be subject to a separate category of offences with aggravated penalties. However, the definition of “leader” is so vaguely worded that civil society representatives fear that any member of a public association may be deemed a leader. The Special Rapporteur is unclear as to why leaders of public associations should be more dangerous than other individuals or why there must be stricter criminal punishments for them. He is unaware of any proven correlation between one’s profession or position and criminality. Rather, this law appears simply to be a way to instil fear in civil society leaders who consider criticizing the Government or its policies. The Special Rapporteur urges the authorities to repeal any laws that discriminate against individuals on the basis of their affiliation with an association carrying out peaceful activities.
      44. The Special Rapporteur commends the Government’s creation of a Consultative Advisory Body or Platform for Dialogue on Human Dimension with non-governmental organizations, working notably on recommendations to the Government and Parliament. Organized under the Ministry of Foreign Affairs, the consultative advisory body is composed of various types of organizations, including groups working on human rights issues and groups that are known to be critical of the Government. Civil society’s involvement in the State’s decision-making process is an important component of pluralism and democracy and can only benefit Kazakhstan. The Government has reportedly adopted 168 of the recommendations of the body, which signals the opening of a space for dialogue. However, the Special Rapporteur urges the Government not only to adopt technical recommendations but also to embrace those recommendations that address systemic shortcomings.
      45. The Special Rapporteur is concerned that a new grant-making mechanism — which is being promoted by the consultative advisory body and, at the time of drafting the present report, is supported by the Minister for Culture and Sports — may fall short of international human rights standards. Article 6 of the draft law on the introduction of changes and addenda to certain legislative acts of Kazakhstan pertinent to the activity of non- governmental organizations proposes the establishment of an operator to allocate grants to public associations and to monitor the implementation thereof”. The responsibility of allocating all grants — public and private — to public associations may give the operator the power to control the entire sector. The Special Rapporteur strongly recommends that the draft law be limited to applications for State grants. State bodies should not be in a position to allocate private, international or foreign funds to public associations. Such arrangements create an unacceptable risk of subjective and arbitrary allocation of funds. The Special Rapporteur also recommends that the operator body be guaranteed independence, for instance, by including representatives of civil society in its composition.

D. Religious associations

      46. Religious pluralism is a distinct characteristic of Kazakh society, and both the State and the country’s people should be justifiably proud of this inclusive tradition. However, the Special Rapporteur remains concerned at numerous legal provisions that go too far in limiting the right to freedom of association in a religious context. The Special Rapporteur endorses the recommendations pertinent to his mandate put forward by the Special Rapporteur on freedom of religion or belief, who undertook an official visit to Kazakhstan in 2014 (see A/HRC/28/66/Add.1). More specifically, the Special Rapporteur on the rights to freedom of peaceful assembly and of association shares the concerns of the Special Rapporteur on freedom of religion or belief about the compulsory re-registration requirements stipulated in the 2011 Act on Religious Activities and Religious Associations. He agrees that registration should not be mandatory and that unregistered communities should be able to operate free from discrimination or intimidation.
      47. Under the Act, religious groups are required to re-register within a specified time frame (i.e. one year) in order to obtain the status of a registered religious association at the national, regional or local levels. The registration of religious groups at the national level requires membership of at least 5,000 individuals; registration at the regional level requires 500 members; and registration at the local level calls for a minimum of 50 members. Only Sunni Muslims, the Russian Orthodox Church and the Catholic Church have been registered at the national level, while other communities have been recognized in particular regional or local territories only. In the absence of registration, religious groups are effectively banned from exercising any collective religious functions. Members, meanwhile, may face administrative sanctions if they routinely practice their rituals, even in private homes — a fact that government officials confirmed during the Special Rapporteur’s visit. In order to ensure compliance with international standards, the Special Rapporteur recommends that the authorities seek assistance from the Special Rapporteur on freedom of religion or belief, the Council of Europe Venice Commission and the Kazakh Constitutional Council. The Special Rapporteur welcomes the formation of an advisory group involving representatives of religious associations and government bodies to develop proposals on making further improvements to the legislation.
      48. Government officials told the Special Rapporteur that such strict regulation of religious groups was necessary to protect society against extremism, highlighting that at least 300 individuals from Kazakhstan had gone to fight for Islamic State in Iraq and the Levant in Iraq and the Syrian Arab Republic. The Special Rapporteur agrees that extremism is a serious concern. However, he underscores that extremism is more likely to grow in circumstances where there are vast socioeconomic disparities and little space for individuals to express their grievances. Extremism most often appeals to those who are desperate, and the Government should be cautious that its policies do not contribute to fostering such desperation. Banning peaceful religious groups is likely to do just that.
      49. Officials informed the Special Rapporteur that the Act on Religious Activities and Religious Associations might be amended in the future, but that there was currently a need for greater transparency from religious organizations. The Special Rapporteur believes that criminal groups will always find ways to circumvent transparency requirements and that the Act on Religious Activities and Religious Associations is unlikely to make a significant contribution in limiting extremism. He also believes that extremist groups are best tackled through the Criminal Code, not by a law on religious activities and religious organizations. While combating criminal activities is one of the core functions of a State, the Special Rapporteur warns against any counter-extremism and counter-terrorism measures that may have an adverse impact on freedom of association.2
      50. Finally, the Special Rapporteur is concerned at the requirement for individuals carrying out religious functions with some degree of public visibility to register as “missionaries”. Specifically, the Special Rapporteur was informed that the Act on Religious Activities and Religious Associations had had adverse effect on Jehovah’s Witnesses, who until the adoption of the legislation had reportedly not experienced major difficulties in enjoying their rights to freedom of association and of religion or belief. The Special Rapporteur wishes to highlight the case of the representative of the Christian Centre of Jehovah’s Witnesses in Kazakhstan, who is a Russian national living in Kazakhstan for more than 10 years. In November 2013, he was charged with illegal missionary activity after he participated in a weekly peaceful religious meeting of Jehovah’s Witnesses. The Special Rapporteur has been informed about several other examples of individuals subjected to severe fines and seizure of documentation for unregistered “missionary activity”.
      51. Officials told the Special Rapporteur that Jehovah’s Witnesses do not always enjoy the support of all segments of society. However, this can never be a justification for limiting their rights under international law. The Special Rapporteur finds it contradictory to depict them as being isolated from the society, while at the same time preventing them from gathering and publicly speaking about their religious beliefs to relatives, friends or neighbours. He emphasizes that it is the duty of State authorities to proactively protect all individuals against any form of stigmatization or discrimination and to ensure that everyone enjoys his or her rights and freedoms. He strongly encourages the authorities to meet with representatives from Jehovah’s Witnesses and any other religious groups to discuss ways to ensure they enjoy their rights.

_____________________________________________________________________
2 See the report of the Special Rapporteur on the promotion and protection of human rights and fundamental freedoms while countering terrorism (A/61/267).

III. Freedom of peaceful assembly

A. Exercising the right to freedom of peaceful assembly

1. Legislation

      52. The right to peacefully assemble, hold meetings, rallies and demonstrations, street processions and pickets is guaranteed by the Constitution. However, in practice, the Government’s approach to regulating assemblies renders that right meaningless. The 1995 Law on the Procedure for Organizing and Holding Peaceful Assemblies, Meetings, Marches, Pickets and Demonstrations requires that representatives of labour collectives, public associations or separate groups of citizens of Kazakhstan who reached the age of 18 seek prior permission from local authorities at least 10 days before the date of the gathering. Those requirements do not comply with international standards, which provide that no authorization should be required to assemble peacefully and that everyone has the right to freedom of peaceful assembly and of association (Human Rights CouncilCouncil resolution 15/21).
      53. Furthermore, the law provides that the maslikhat and akhimat, the local representative and local executive authorities, respectively, have the power to designate specific sites where authorized assemblies can be held. Designation of these sites, usually located in remote areas, prevents organizers and participants from choosing venues they consider the most appropriate to express their aspirations and grievances.
      54. During his visit, the Special Rapporteur visited Sari Arka square, which is the only site in Almaty where gatherings are allowed. The square is located about seven kilometres from the city centre, thus depriving demonstrators from the opportunity to express their views and opinions within sight and sound of their target audience, for example, government officials or fellow citizens in the areas of town with the highest density of people. The Special Rapporteur is gravely concerned that in a city of about 1.5 million inhabitants, the only designated place for assemblies is slightly bigger than a football pitch and is located in a relatively distant residential area.
      55. In these conditions, it is not surprising that 324 out of 497 assemblies recorded between 2012 and 2014 were deemed “unsanctioned”, according to figures provided by the Ministry of Justice. Figures provided by the Government also show a decrease in the number of requests for holding assemblies over the past few years, especially in the field of civil and political rights. Officials in Aktau reported that no requests for assemblies were received in 2013 and 2014.
      56. Proceeding with an unauthorized assembly can carry significant criminal consequences. Article 400 of the new Criminal Code imposes penalties for participation in “illegal” assemblies “resulting in serious harm to the rights and interests of citizens”. Although those penalties have been reduced under the new Criminal Code, they remain disproportionately severe and can include the deprivation of liberty.
      57. The Criminal Code also forbids providing “assistance” to “illegal” assemblies, including by “means of communication”. The Special Rapporteur believes that this provision unduly limits the rights to freedom of peaceful assembly, association and expression, by potentially making it a crime to promote a protest event. Indeed, it appears that the provision is aimed at preventing activists from using social media and other communication tools to organize. For the same reasons, the Special Rapporteur is concerned at amendments to the Law on Communications, adopted in April 2014, which grants the Prosecutor’s Office the power to suspend the operation of a network, including the Internet, without a court order.
      58. The Special Rapporteur emphasizes that, while the right to freedom of peaceful assembly may be subject to certain limitations under international human rights law, such limitations must be exceptions and that cannot undermine the essence of the right. In his meetings with government officials, the Special Rapporteur found a repeated overemphasis on restrictions rather than the rights themselves. In rationalizing the numerous restrictions on assemblies, authorities frequently cited traffic issues and the need to protect “the rights of others”. Government officials also told the Special Rapporteur that limitations to peaceful assembly were necessary in order to prevent massive unrest and cited the recent events in Ukraine as an example. The Special Rapporteur finds this justification unconvincing. The local political, economic and social context in Kazakhstan is vastly different.
      59. The Special Rapporteur believes this is a misconstruction of the concept of human rights. Although certain restrictions are allowed under paragraph 4 of Human Rights Council resolution 15/21, the Siracusa Principles on the Limitation and Derogation Provisions in the International Covenant on Civil and Political Rights provide a clear framework for the authorized limits under international human rights law. Fundamentally, the scope of a limitation referred to in the Covenant shall not be interpreted so as to jeopardize the essence of the right concerned and shall be interpreted strictly and in favour of the rights at issue (see E/CN.4/1985/4, annex, paras. 2-3). In this context, the Special Rapporteur underlines that the right to peaceful assembly must not be subject to prior permission from the authorities, but at best by a notification procedure whose rationale is to ensure police protection to demonstrators and bystanders.
      60. By specifying that authorized assemblies can only be held at specific designated sites and following the grant of permission from the State, the Special Rapporteur believes that the right to freedom of assembly is treated as a privilege or a favour rather than a right. Although in limited circumstances, for a certain period of time, the right to peaceful assembly may legitimately be restricted in certain locations, prohibiting assemblies in all locations but one designated area violates international human rights law.
      61. Indeed, in November 2014, the Human Rights Committee found that Kazakh law had violated the right to peaceful assembly in the case of Bakhytzhan Toregozhina and ruled that the Government was under the obligation to review its legislation, in particular the Law on the Order of Organization and Conduct of Peaceful Assemblies, Meetings, Processions, Pickets and Demonstrations (see CCPR/C/112/D/2137/2012, annex, para. 9). The Special Rapporteur encourages the Government of Kazakhstan to promptly and effectively implement this decision, and every other view from treaty bodies that form part of the human rights machinery.
      62. The Special Rapporteur echoes the findings of the Human Rights Committee and notes that the Government has admitted on multiple occasions that the Law on Assemblies falls short of international standards. In 2007, for example, the Human Rights Commission, a consultative body under the President, concluded in its baseline report on human rights in Kazakhstan that the 1995 Law had failed to comply with international standards. Among other things, it highlighted the fact that the law did not differentiate between participants in a gathering and monitors or passers-by, often resulting in the arrest of the latter.
      63. In 2010, on the occasion of the universal periodic review of Kazakhstan, the authorities committed themselves to making efforts to speedily draft and implement the new law on the right to assembly with fewer demands regarding prior registration and fewer requirements (see A/HRC/14/10, para. 97). That laudable commitment was reiterated in the framework of the 2014 universal periodic review of Kazakhstan, when authorities announced that a policy framework for a new law on peaceful gatherings and rallies was being drafted by the relevant State authorities with the participation of civil society (see A/HRC/WG.6/20/KAZ/1, para. 120). Ahead of the Special Rapporteur?s visit, the Ministry of Justice had prepared a report stating that the Government had taken a decision to develop a draft law on amendments to certain legislative acts on ensuring security during mass sports, cultural entertainment and other public events.
      64. The Special Rapporteur is encouraged by these developments, but believes that the promised reforms need to be approached with a greater sense of urgency. He notes, for example, that, during his visit, no one in the Government was able to provide an update on the status of the amendments to the Law on Assemblies.
      65. He fears that the heavy-handed regulation of peaceful dissent has contributed to a general decline in open civic participation, as exemplified by the decrease in the number of applications to hold an assembly. This creates an increased impression that underlying discontent may fester and become ripe for exploitation by extremist ideologies. He recalls that the right to freedom of peaceful assembly is also crucial because it gives people a peaceful outlet to air their grievances. Indeed, for this reason, it is a critical guarantor of social peace and cohesion.
      66. The Special Rapporteur thus encourages the authorities to consider a complete overhaul of its approach to regulating peaceful assemblies, starting by repealing the requirement of prior authorization and by allowing assemblies to take place in areas other than the designated “protest spaces”. The Special Rapporteur reiterates that he is at the disposal of the authorities for any assistance they may require in the drafting of a new law.

2. Practice

      67. During his visit, the Special Rapporteur learned that dozens of individuals had planned to stage peaceful assemblies from 24 to 27 January 2015 in 10 separate locations. In nine cases, authorities did not allow participants to hold assemblies in the locations of their choice; they were permitted to proceed only in authorized venues. Organizers of the tenth assembly eventually decided not to hold it. The Special Rapporteur also received reports that some participants of the planned protests had been subjected to “preventive detention”.
      68. On occasion, authorities’ strict adherence to the law’s wide-ranging regulation of peaceful assemblies has led to preposterous situations. For instance, police have used force on multiple occasions to break up “one-person protests” – often from the Antigeptil group, an ecological movement. On 2 February 2015, a peaceful individual attempting to submit a petition in support of the closed ADAM Bol newspaper was arrested, reportedly for breaching the Law on Assemblies. On 6 October 2013, a race organized at a local stadium in Almaty by dozens of peaceful individuals under the slogan “Kazakhs for sport” was broken up by police because the gathering had not been authorized. On 31 October 2013, a Halloween costume party organized through social media by a group of 15 peaceful students in Pavlodar was dispersed on the same grounds. On 5 March 2014, force was used against young children and their parents peacefully demonstrating against forced evictions in Astana. These are just a few of the examples that were brought to the attention of the Special Rapporteur. In all of the cases, the Special Rapporteur considers authorities’ actions violated international law and standards.
      69. Although officials assured the Special Rapporteur that local authorities did not discriminate against assemblies on the basis of their content or message, reports from civil society indicate otherwise. Requests to hold assemblies reportedly receive different treatment depending on their content; protests over potentially controversial issues are less likely to be authorized. For instance, a peaceful demonstration in Astana against the proposed deportation of opposition leader Mukhtar Ablyazov from France to Kazakhstan was rapidly broken up by police on 2 September 2013. A month later, a protest calling on French authorities to keep Mr. Ablyazov in prison until the official extradition request by Kazakhstan had been examined — a stance favoured by the authorities — took place without any police interference.
      70. The Special Rapporteur is also concerned about the use of “preventive detention” or “preventive warning”. Government officials justified such measures by saying that they were used as a public service to “inform” citizens about the law. However, in the Special Rapporteur’s view, this is a form of intimidation. It is also a blatant violation of the right of peaceful assembly, as well as the rights to security and liberty.
      71. Despite numerous challenges in the area of the right to freedom of peaceful assembly, the Special Rapporteur notes with appreciation that violence and excessive use of force at protests is rare in Kazakhstan, with the dramatic events of Zhanaozen standing out as an obvious exception. For example, tear gas seems to have rarely — if ever — been used during public assemblies in Kazakhstan. An official order, meanwhile, prohibits the apprehension of assembly organizers at the place where an assembly is taking place to prevent agitation, although repeated forcible removal of assembly participants into police minivans was brought to the Special Rapporteur’s attention.3 This seems to illustrate a high degree of responsibility by all sides, which the authorities should build on to further widen the democratic space.

B. Zhanaozen crisis

      72. The Special Rapporteur visited the city of Zhanaozen, which was the epicentre of a seven-month-long strike by oil workers lasting from May to December 2011. On 16 December 2011, clashes between demonstrators and police resulted in numerous deaths and casualties. Two official statements were issued in the weeks following the events. According to the statement delivered by the Prosecutor General on 25 January 2012, “64 persons received gunshot wounds, 14 individuals died — the deaths of two of them not being related to the violence — and 35 policemen were wounded as a result of the clashes”. According to the second statement issued by the Prosecutor General, on 22 February 2012, at least “12 individuals died of gunshot wounds, two persons died from the injuries they sustained, one person died from burns suffered during the pillage of the Sulpak trade centre and one person died from shotgun wounds that was unrelated to the riots”.
      73. The strike began in May 2011, a few weeks after the presidential elections, and was led by oil and gas workers from Karazhanbasmunai JSC, Ozenmunaigas and Ersai Caspian Contractor LLC. The workers demanded an increase in pay and a halt to company interference in trade union activities. Within weeks of the start of the strike, local courts declared the action illegal on the grounds that assemblies were being held at hazardous facilities in violation of the law. Hundreds of strikers were dismissed for participating in these “illegal” — although, it should be emphasized, entirely peaceful — assemblies as a result. The strike continued, however, along with public assemblies in Zhanaozen’s main square.
      74. In December 2011, local authorities decided to organize independence day festivities on the same square where workers had been demonstrating for several months. On 16 December 2011, which is when Kazakhstan celebrates its independence, altercations between a group of demonstrators and festivalgoers erupted. Police reportedly intervened and moved the strikers into a corner of the square, before turning back. Shortly thereafter, a group of young men, some wearing oil company jackets, reportedly began to destroy some equipment related to the independence day celebration. Several facilities were allegedly set on fire.
      75. In response, police began firing live ammunition into the crowd. In a video made available on social media,4 police can be seen firing their weapons indiscriminately, hitting unarmed demonstrators in the back and fleeing the square.
      76. The Special Rapporteur discussed the Zhanaozen crisis with the Office of the General Prosecutor, the relatives of those who had lost their loved ones and with numerous workers who had been demonstrating on 16 December 2011. He was left with the distinct and troubling impression that, more than three years after this tragic crisis, the wounds had not healed.
      77. The Special Rapporteur commends the Government for its efforts to increase resources in the region, which could help to mitigate some of the underlying reasons for the 2011 strikes. He notes that most of the workers who were on strike had been gainfully employed at the time of the visit. He also notes that practically all those who were convicted for mass unrest (see para. 84 below) have now been released on parole. However, there is more that needs to be done.
      78. One of the most important steps towards healing involves finding out what exactly happened in Zhanaozen. To this day, there is still conflicting information about the events of 16 December 2011 — in particular the actions of the workers, possible agents provocateurs and police action. It is not clear who participated in the violence, what police forces did to separate violent individuals from peaceful demonstrators and bystanders commemorating independence day, what circumstances led police forces to resort to lethal force and who ordered the police to use lethal force.
      79. In the absence of a clear understanding of the sequence of events, the Special Rapporteur joins the call of OHCHR for an independent international inquiry into the crisis. Such an independent investigation would make it possible to comprehensively shed light on the crisis, restore trust in the justice system and allow the victims to heal, including through moral compensation.
      80. The inquiry should also include an investigation of what happened in the city of Shetpe, located a few kilometres away from Zhanaozen, where clashes on 17 December 2011 between police, workers and residents led to the death of one person. Dozens of others were wounded by gunfire. Workers and residents were reportedly demanding the restoration of communications to Zhanaozen, as telecommunications had reportedly been cut off and several websites blocked in the days following the clashes there.
      81. Following the completion of the inquiry, the Government must hold individuals, including officials, accountable for their actions in Zhanaozen. Although five police officers have been convicted for abuse of power following the events of 16 December, none of them have been convicted for killing protesters. In fact, the vast majority of the police officers on duty that day continued to perform their duties.
      82. Likewise, there has been a conspicuous absence of charges against high-level officials involved in supervising the police response. This is troubling, as President Nazarbayev said on 21 December 2011 that the workers’ demands were legitimate.5 According to reports,6 prosecutors said at the trial against police officers that the police should have used alternative methods to respond to the mass disturbances.
      83. The Special Rapporteur was informed that a special fund had been established by the Oblast of Mangystau to compensate survivors of the Zhanaozen events. A number of those who were injured in 2011, including bystanders, have not been able to find employment since. The Special Rapporteur calls on the Government of Kazakhstan to ensure that the ratification of the Convention on the Rights of Persons with Disabilities provides victims with additional opportunities to seek redress.
      84. A few days after the violence, civil society organizations reported that as many as 700 persons had been arrested. While the vast majority of them were released in the following days, 37 oil workers were charged with various crimes, including “organizing and participating in mass unrest”. Among them was strike leader Roza Tulataeva, who was paroled in November 2014. The Special Rapporteur notes with appreciation the steps taken by the authorities to parole the convicted workers and to provide them with job opportunities to ensure their social rehabilitation and reintegration. However, he is gravely concerned that, during the trial, almost all of the 37 defendants fully or partially retracted their testimonies after claiming that they had been physically and psychologically abused by police in detention. The allegations of mistreatment included severe beatings, suffocation and threats to harm family members, all with the apparent aim of coercing testimony against themselves or others. In fact, most of the defendants who had pleaded guilty later alleged torture or other mistreatment. On 20 December 2011, one of the detainees, Bazarbai Kenzhebaev, who had been arrested four days earlier, died from injuries apparently sustained in custody.
      85. Many of the victims and survivors with whom the Special Rapporteur met in Zhanaozen expressed concerns about risks of reprisals for meeting with him. Indeed, the above-mentioned surveillance incident in Aktau occurred the day before a meeting with sources to discuss the 2011 events in Zhanaozen.
      86. The Government formed a task force to investigate allegations of torture and ill- treatment of those detained, but it was comprised of representatives from the Ministry of Interior and the General Prosecutor and thus lacked the independence necessary to conduct a proper investigation. Indeed, the panel determined that no crimes had been committed against the detainees and, as a result, no one has ever been prosecuted for the alleged torture. Although officials repeated that the trial of workers had been carried out in a transparent manner, this is not sufficient to meet international standards related to the right to a fair trial, which require thorough, independent and impartial investigations into all allegations of ill-treatment.
      87. The recent adoption by Kazakhstan of a zero-tolerance policy towards torture and the implementation of a national preventive mechanism are commendable. The Special Rapporteur urges the Government to implement them retroactively and to re-examine the convictions of the Zhanaozen workers. This will ensure that their convictions were not made on the basis of coerced evidence and that the alleged perpetrators are brought to justice.
      88. Separately, the Special Rapporteur is disturbed that most of those convicted in Zhanaozen had been known to be the most active organizers during the 2011 strikes. They were engaged in legitimate associational activity and should not be blamed for the crisis.
      89. The tragic events in Zhanaozen had a profound negative impact on the perception of peaceful protests in Kazakhstan, sparking a wave of legal reforms that seemed driven by the overriding aim of prohibiting assemblies whenever possible. It is also crucial to change public perception of freedom of peaceful assembly in general, and of Zhanaozen strikers in particular. As demonstrators were on occasions depicted as criminals, alcoholics or drug addicts by some media outlets, authorities have a significant role to play to protect those exercising their rights to freedom of peaceful assembly and of association from any form of stigmatization, intimidation, threats or defamation. In 2011, opportunities to engage in dialogue between strikers, company leaders and State representatives were missed. It is therefore crucial that the authorities restore trust and mutual understanding so as to avoid repeating mistakes from the past. The Special Rapporteur acknowledges that facilitating protests can be challenging but urges the Government to meet these challenges head on, with the same energy and effort that Kazakhstan has used to approach its economic development since 1991.

_____________________________________________________________________
3 See Minister of Internal Affairs order 665 of 6 December 2000.
4 https://www.youtube.com/watch?v=gX8I2JzFfpo.
5 See www.kt.kz/rus/state/kulibaev_budet_osvobozhden_ot_dolzhnosti_glav i_fnb_samrukkazina_1153549470.html (article available in Russian only).
6 See http://tengrinews.kz/kazakhstan_news/prokuror-politseyskie-mogli-oboytis-dubinkami-podavlenii-213066/ (article available in Russian only).

IV. Conclusions and recommendations

      90. During the Special Rapporteur’s visit, authorities repeatedly made reference to the rule of law to justify restrictions to the enjoyment of freedom of peaceful assembly and of association. However, in practice, the Special Rapporteur believes that the Government’s policies seem more driven by an adherence to “rule by law”.
      91. The Special Rapporteur recalls that the law is an expression of the peoples’ will and is therefore meant to serve the people. The rule of law implies that individuals are free to enjoy their human rights without prior authorization from State authorities. Otherwise, the rule of law principle may turn into an arbitrary “rule by law” norm, which is likely to erode the essence of these rights. The Special Rapporteur urges the Government of Kazakhstan to pay attention not only to the technical requirements of its human rights obligations, but also to the spirit of these obligations. Although the rights to freedom of peaceful assembly and of association are not absolute, the essence of these rights cannot be jeopardized by State-imposed limitations that are neither legitimate nor proportionate to the aim pursued. Restrictions must be strictly defined and narrowly interpreted in order to comply with the international human rights law.
      92. The Special Rapporteur is concerned that the State’s current approach to the rights to freedom of peaceful assembly and of association has had an adverse effect on public discourse. Opposition or dissenting views are frequently seen as a source of possible instability, rather than as a means to strengthen the rule of law. Kazakhstan has come a long way since 1991. Focus has been put on economic reforms to empower people, but the younger generation, who did not live through the harsh Soviet period, appear to have greater aspirations. It is natural that they want to take ownership of their society by participating in public affairs. Authorities pointed out that Kazakhstan has enjoyed rapid economic development, which in times of financial difficulties and geopolitical changes may risk leading to social turmoil. These are legitimate concerns that can only be addressed by ensuring that laws are in compliance with international human rights standards and widening the democratic space. An enabling environment for civil society is a priceless means to allow authorities to continue pursuing ongoing reform processes with greater support from the population but also to build robust institutions with representative, responsive and accountable governance that can protect the society against tumult. Any change is a challenge. Reforms require some dose of political courage and will, but the Special Rapporteur is convinced that Kazakhstan is capable of advancing the rights to freedom of peaceful assembly and of association in a short period of time.
      93. The Special Rapporteur invites the authorities to disseminate the present report widely, so that it can serve as a springboard for a public dialogue on expanding civic space. The plan of Kazakhstan to develop a human rights action plan until 2020 to implement the universal periodic review’s recommendations, taking into account the view of civil society, should outline the necessary actions to be taken to bring national laws and practices in line with the different recommendations of international human rights mechanisms in a holistic manner.
      94. Although the present report highlights some shortcomings regarding the rights to freedom of peaceful assembly and of association, the Special Rapporteur wishes to reiterate that his review and recommendations are offered in a spirit of constructive dialogue. Kazakhstan has made remarkable progress in the economic realm since independence, and the Special Rapporteur firmly believes that it is capable of replicating this progress in the field of the rights to freedom of peaceful assembly and of association. The Special Rapporteur reiterates that he remains at the disposal of the authorities in helping them achieve these goals and is willing to conduct a follow-up mission and provide technical assistance in the drafting of new laws or amendments.
      95. The Special Rapporteur makes the following general recommendations:
      a) Recognize in law and in practice that the rights to freedom of peaceful assembly and of association play a decisive role to foster pluralism, tolerance and broadmindedness, where opposition, minority or dissenting views or beliefs are respected and protected;
      b) Ensure that no one is criminalized for exercising the rights to freedom of peaceful assembly and of association or subject to threats or use of violence, harassment, persecution, intimidation or reprisals;
      c) Ensure that any limitations on the rights to freedom of peaceful assembly and of association have a legitimate aim, are defined by law, are proportionate to the aim pursued and are necessary in a democratic society;
      d) Ensure that victims of violations and abuses of the rights to freedom of peaceful assembly and of association have the right to an effective remedy;
      e) Implement the recommendations pertinent to freedom of association and of peaceful assembly, including the views adopted by the United Nations treaty bodies in individual communications.
      96. Concerning the right to freedom of association, the Special Rapporteur calls on the relevant authorities:
      a) To strictly and narrowly define the offence of incitement to discord (art. 174 of the new Criminal Code) to bring it in line with international human rights law and avoid any adverse effects on the rights to freedom of peaceful assembly and of association;
      b) To amend the Law on Political Parties so as to increase citizens’ opportunities to create political parties, including by decreasing the number of required individuals to form a political party and by specifying a limited time frame for registration to be examined by an independent body;
      c) To ensure individuals can form and join trade unions of their choice, including by eliminating compulsory state registration;
      d) To ensure that the Law on Public Association allows for the free operation of unregistered associations, and that any amendments concerning access to funding do not jeopardize the independence of associations, including by limiting the proposed new grant mechanism to State funds only;
      e) To repeal the offence of “illegal interference of members of public associations with activities of State bodies” (art. 403 of the new Criminal Code);
      f) To revise the Act on Religious Activities and Religious Associations to ensure religious organizations can be formed and can operate freely without the State’s prior approval.
      97. Concerning the right to freedom of peaceful assembly, the Special Rapporteur calls on the relevant authorities:
      a) To adopt within a specific time frame a new law on public assembly in compliance with international human rights law, with the participation of civil society. The new law should eliminate the State’s prior approval to hold an assembly, strictly and narrowly define the limited places where assemblies cannot take place, explicitly specify that public order and safety is the State’s duty only and remove criminal liability for “participation in an illegal assembly” (art. 400 of the Criminal Code);
      b) To implement the rights to security, to liberty and to be presumed innocent until proved otherwise, including by ensuring that no one is subject to “preventive detention” for the exercise of the right to peaceful assembly;
      c) To ensure law enforcement officials apply non-violent means before resorting to force and, when force is unavoidable, exercise restraint in proportion to the seriousness of the offence and to objectives pursued with due respect to human lives;
      d) To launch an international independent investigation into the tragic crisis in Zhanaozen and Shetpe with a view to bringing perpetrators of human rights violations to justice and to providing redress to victims;
      e) To consider granting Vladimir Kozlov early release for “good behaviour”, as per national legislation;
      f) To re-examine the conviction of the Zhanaozen oil workers who claim to have been forced to confess as a result of torture or ill-treatment.
      98. In addition, the Special Rapporteur calls on the relevant authorities:
      a) To ensure the recommendations of the Platform for Dialogue on Human Dimension are fully considered with a view to allowing civil society’s greater participation in public affairs;
      b) To increase the budget and the independence of the national human rights institution.

Поощрение и защита всех прав человека, гражданских, политических, экономических, социальных и культурных прав, включая право на развитие (Генеральная Ассамблея)

Доклад Специального докладчика по вопросу о правах на свободу мирных собраний и свободу ассоциации Майны Киаи. Совет по правам человека от 16 июня 2015 года.

      Добавление

      Миссия в Казахстан** ***

      Резюме

      Специальный докладчик по вопросу о правах на свободу мирных собраний и свободу ассоциации по приглашению правительства Казахстана посетил страну с официальным визитом с 19 по 27 января 2015 года для оценки положения в области свободы мирных собраний и свободы ассоциации в стране.

      В разделах II и III, следующих за вводной частью, описывается ряд примеров передовой практики и сохраняющихся вызовов в области осуществления права на свободу ассоциации политическими партиями, некоммерческими организациями, профсоюзами и религиозными объединениями, а также в области права на свободу мирных собраний.

      В заключение Специальный докладчик выносит свои рекомендации в отношении способов преодоления выявленных им вызовов.

      * Переиздано по техническим причинам 7 августа 2015 года.

      ** Резюме настоящего доклада распространяется на всех официальных языках. Сам доклад, содержащийся в приложении к резюме, распространяется только на том языке, на котором он был представлен, и на русском языке.

      *** Представляется с опозданием.

      Приложение

      [Только на английском и русском языках]

Доклад Специального докладчика по вопросу о правах на свободу
мирных собраний и свободу ассоциации Майны Киаи о его миссии в
Казахстан (19–27 января 2015 года)

      Содержание

      Пункты

      I. Введение................................................1–12

      A. Исторические и политические условия......................5–9

      B. Правовые рамки.........................................10–12

      II. Свобода ассоциации....................................13–51

      A. Политические партии....................................19–32

      B. Профессиональные союзы.................................33–38

      C. Общественные объединения...............................39–45

      D. Религиозные объединения................................46–51

      III. Свобода мирных собраний..............................52–89

      A. Осуществление права на свободу мирных собраний.........52–71

      B. Кризис в Жанаозене.....................................72–89

      IV. Выводы и рекомендации.................................90–98

I. Введение

      1. В соответствии с резолюциями 15/21 и 24/5 Совета по правам человека Специальный докладчик по вопросу о правах на свободу мирных собраний и свободу ассоциации по приглашению правительства посетил Казахстан с 19 по 27 января 2015 года. Цель его визита заключалась в оценке ситуации в области свободы мирных собраний и свободы ассоциации в стране.

      2. Специальный докладчик хотел бы поблагодарить правительство за то, что оно отозвалось на его просьбы об организации встреч, и выразить свою искреннюю признательность всем, кто нашел время встретиться с ним в духе конструктивного диалога. Специальный докладчик выражает свое удовлетворение в связи с тем, что правительство направило постоянное приглашение мандатариям всех специальных процедур и с июля 2009 года приняло с визитом шестерых специальных докладчиков. Он считает это подтверждением воли и готовности правительства к сотрудничеству с механизмами Совета по правам человека в интересах укрепления защиты и поощрения всех прав человека, включая права на свободу мирных собраний и свободу ассоциации. Специальный докладчик пользуется данной возможностью, чтобы поблагодарить правительство за представление подробных ответов на направленные им к настоящему времени сообщения, а также на письмо, направленное по итогам визита.

      3. Специальный докладчик выражает также признательность Канцелярии координатора ? резидента Организации Объединенных Наций в Казахстане и региональному представительству Управления Верховного комиссара Организации Объединенных Наций по правам человека (УВКПЧ) в Центральной Азии за безупречную поддержку, оказанную ими при подготовке к визиту и в ходе самого визита.

      4. Будучи в Казахстане, Специальный докладчик посетил Астану, Алматы, Актау и Жанаозен. Он встретился с представителями исполнительной, законодательной и судебной ветвей власти в Астане и региональных и местных органов власти в Алматы, Актау и Жанаозене. Он также встретился с представителями национального правозащитного учреждения, международных организаций, дипломатического корпуса и организаций гражданского общества, а также с выжившими потерпевшими и жертвами вопиющих нарушений прав человека, имевших место во время кризиса в Жанаозене в декабре 2011 года. Специальный докладчик благодарит правительство Казахстана за помощь в организации встречи с Владимиром Козловым, содержащимся в тюрьме руководителем общественного объединения Народная партия "Алга!", в настоящее время отбывающим наказание сроком семь с половиной лет.

A. Исторические и политические условия

      5. Казахстан обрел независимость почти 24 года тому назад и с тех пор достиг значительного экономического прогресса. Высокие показатели экономического роста и развития инфраструктуры, включая строительство новой столицы, позволили Казахстану стать важным игроком на региональной и мировой арене. Такие впечатляющие успехи в экономической сфере стали возможны благодаря изобилию в Казахстане природных ресурсов, впечатляющей мобилизации людских ресурсов и значительным усилиям по поддержанию стабильности в обществе, известном своим этническим и культурным разнообразием. В настоящее время Казахстан строит далеко идущие международные планы: речь, среди прочего, идет о выдвижении своей кандидатуры на место непостоянного члена Совета Безопасности на период 2017–2018 годов и предложении провести у себя зимние Олимпийские игры 2022 года. Основная цель, преследуемая в его национальном стратегическом плане "Стратегия "Казахстан–2050"", заключается в том, чтобы к середине столетия войти в тридцатку наиболее развитых стран мира.

      6. Несмотря на несомненное богатство и репутацию процветающей и стабильной страны, Казахстан сталкивается с рядом вызовов. В стране сохраняется социально-экономическое неравенство, а возможность надлежащим образом пользоваться некоторыми правами человека, в особенности правами на свободу мирных собраний и свободу ассоциации, обеспечивается не всем.

      7. Со времени обретения страной независимости политические и экономические вопросы находятся под строгим контролем Президента Назарбаева. Он был избран первым президентом Казахстана в 1991 году и с тех пор остается у власти, а в ходе президентских выборов 2011 года получил 95,5% голосов при явке в 89,9%. 25 февраля 2015 года по инициативе Совета Ассамблеи народа, поддержанной Парламентом, Президент Назарбаев объявил о проведении досрочных президентских выборов 26 апреля 2015 года вместо декабря 2016 года, как это первоначально планировалось. В результате этого у оппозиции осталось крайне мало времени для подготовки к выборам.

      8. По мнению Специального докладчика, Казахстан стоит на распутье. Темпы экономического прогресса, отмечавшиеся с момента обретения независимости, весьма впечатляют, однако из-за отсутствия соответствующих подвижек в плане обеспечения других прав человека такой прогресс носит несколько шаткий характер. Хотя это и может показаться парадоксальным, подлинным мерилом стабильности в той или иной стране служит терпимое отношение к выражаемой в мирной форме критике установленного порядка, т.е. предоставление каналов для мирного выражения инакомыслия и политического плюрализма. Если не создать такие каналы, то протестные настроения сами по себе не исчезнут; наоборот, они лишь будут накапливаться и множиться до тех пор, пока не выльются в нечто гораздо более страшное, чем уличные протесты или доклады неправительственных организаций, содержащие критику политики правительства.

      9. В ходе визита представители правительства неоднократно подчеркивали, что стабильность и сплоченность неотъемлемо присущи казахскому обществу, указывая при этом, что мнения меньшинств, как и нации в целом, представлены в Ассамблее народа Казахстана. Правительству Казахстана следует отдать должное за умение сохранить стабильность и сплоченность в огромной стране, насчитывающей 140 этнических и 17 религиозных групп. Тем не менее Специальный докладчик пришел к выводу, что стабильность зачастую неправомерно используется в качестве предлога для ограничения прав на свободу мирных собраний и свободу ассоциации. Он подчеркивает, что защита прав человека и поддержание мира и гармонии являются двумя сторонами одной медали и взаимосвязанными, взаимоподкрепляющими и взаимозависимыми элементами. По его убеждению, свободное осуществление прав на мирные собрания и ассоциацию служит для властей уникальным источником информации о вызовах, с которыми сталкивается население. Это особенно актуально для такой молодой и большой страны, развивающейся в относительно непростом и неоднозначном геополитическом контексте, как Казахстан. Лучшего способа понять потребности своего народа и создать систему для сдержек и противовесов во власти не найти.

B. Правовые рамки

      10. Казахстан ратифицировал многие международные договоры о правах человека, включая Конвенцию о правах ребенка, Конвенцию о ликвидации всех форм дискриминации в отношении женщин, Международную конвенцию о ликвидации всех форм расовой дискриминации, Конвенцию против пыток и других жестоких, бесчеловечных или унижающих достоинство видов обращения и наказания и Факультативный протокол к ней, Международный пакт об экономических, социальных и культурных правах, Международный пакт о гражданских и политических правах и Факультативный протокол к нему, Международную конвенцию для защиты всех лиц от насильственных исчезновений и, наконец, в 2015 году, Конвенцию о правах инвалидов; все они содержат положения, касающиеся защиты и поощрения прав на свободу мирных собраний и свободу ассоциации. Кроме того, Казахстан ратифицировал ряд конвенций Международной организации труда, в том числе Конвенцию 1948 года о свободе объединений и защите права объединяться в профсоюзы (№ 87) и Конвенцию 1949 года о праве на объединение в профсоюзы и на ведение коллективных переговоров (№ 98). С учетом относительно недолгой истории Казахстана в качестве независимой страны демонстрируемая властями приверженность соблюдению норм международного права прав человека заслуживает похвалы.

      11. Специальный докладчик приветствует тот факт, что права на свободу мирных собраний и свободу ассоциации гарантируются Конституцией, в которой признается также идеологическое и политическое многообразие. Он отмечает, что согласно Конституции международные договоры имеют преимущественную силу над внутренним законодательством, а их положения могут прямо применяться. Теоретически это означает, что суды в своих решениях могут прямо ссылаться, среди прочего, на статьи 21 и 22 Международного пакта о гражданских и политических правах. Специальный докладчик положительно отмечает тот факт, что в соответствии с Конституцией право на мирные собрания может быть ограничено только на основании закона в интересах государственной безопасности, общественного порядка, охраны здоровья, защиты прав и свобод других лиц, что явно свидетельствует о том, что свобода считается нормой, а ограничения – исключениями, как это предусмотрено международным правом прав человека.

      12. Несмотря на эти положения, Специальный докладчик обеспокоен тем, что после событий 2011 года в Жанаозене, в ходе которых как минимум 16 человек погибли в столкновениях с правительственными силами, выведенными для подавления протеста сотен нефтяников, недовольных условиями труда, были приняты новые законы, которые используются для ограничения права на свободу ассоциации. Он также обеспокоен тем, что в тот же период участники несанкционированных собраний, по всей видимости, все чаще подвергались запугиванию, штрафам, тюремному заключению и административным санкциям.

II. Свобода ассоциации

      13. Прежде чем перейти к рассмотрению вопроса о свободе ассоциации как таковой, Специальный докладчик хотел бы поделиться серьезной обеспокоенностью по поводу происшествия, имевшего место во время его визита.

      14. По окончании встречи с представителями гражданского общества, состоявшейся в Актау 24 января 2015 года, прямо напротив входа в здание, где проводилась встреча, был замечен припаркованный автомобиль; сидевшие на заднем сидении неизвестные лица сфотографировали водителя Специального докладчика и представителей гражданского общества на выходе из здания. Качество использованного ими фотооборудования и то, каким образом они сделали снимки, не оставляет практически никаких сомнений в том, что данная операция проводилась агентами тайной полиции и была призвана запугать активистов.

      15. Специальный докладчик подошел к указанным лицам и потребовал объяснить, кто они и с какой целью делают эти фотографии, но те поспешно уехали, ничего не ответив. В тот же день Специальный докладчик обратился с официальной жалобой к главе управления внутренних дел Мангистауской области. На следующий день представители органов внутренних дел сообщили Специальному докладчику о том, что был задержан подозреваемый, и представили признательные показания, якобы данные этим лицом. Однако Специальный докладчик не узнал в подозреваемом того человека, к которому он накануне подошел на парковке.

      16. Специальный докладчик считает это происшествие тревожным инцидентом, демонстрирующим одновременно неуважение к лицам, разделяющим или предположительно разделяющим взгляды, отличные от взглядов правительства, и присущее некоторым должностным лицам чувство безнаказанности.

      17. Специальный докладчик чрезвычайно серьезно относится к проблеме репрессий в отношении лиц, сотрудничающих с органами и механизмами Организации Объединенных Наций, в соответствии с резолюцией 24/24 Совета по правам человека. Происшедшее в Актау служит убедительным свидетельством того, что необходимо делать гораздо больше для защиты правозащитников в Казахстане, в особенности с учетом того, что страна претендует на место непостоянного члена Совета Безопасности. Для создания благоприятной обстановки для развития гражданского общества необходимо не только обеспечить защиту от актов преследования и запугивания, но и в инициативном порядке прилагать усилия для предания правосудию лиц, нарушающих права человека, и принимать позитивные меры, направленные на поддержку лиц, которые придерживаются отличных от общепринятых или не разделяемых большинством взглядов и убеждений.

      18. Специальный докладчик отмечает, что с тех пор до его сведения не доводились какие-либо вызывающие обеспокоенность вопросы, которые были бы напрямую связаны с его визитом, однако он будет поддерживать связь с участвовавшими во встрече с ним активистами гражданского общества и сохранит жесткую позицию по этому вопросу.

A. Политические партии

      19. Пространство для выражения оппозиционных политических мнений в Казахстане весьма ограничено. Хитросплетения политики, сложившейся практики и менталитета способствуют созданию общей обстановки, в которой участие в политической деятельности становится непростым, неблагодарным, а подчас и опасным занятием. Инакомыслие может подвергаться уголовному преследованию, а критические высказывания на политические темы зачастую представляются в качестве угрозы стабильности государства.

      20. В 2002 и 2009 годах Казахстан внес поправки в закон "О политических партиях" 1996 года. Принятый в 2009 году вариант закона в лучшую сторону отличается от предыдущего варианта, в том числе предусматривает сокращение числа членов, необходимого для создания политической партии, и содержит положение, в соответствии с которым государственная регистрация политической партии разрешается даже в том случае, если в партийных списках были допущены ошибки, при условии, что они не отражаются на окончательном числе членов партии, требуемом для государственной регистрации. Тем не менее еще предстоит проделать большую работу для обеспечения его соответствия международным стандартам.

      21. В соответствии с законом "О политических партиях" устанавливаются обременительные требования для регистрации, включая требование о большом первоначальном числе членов, которое служит препятствием для образования маленьких партий, и требование о представлении объемного пакета документов, подготовка которого отнимает много времени и стоит довольно дорого. Так, для образования политической партии требуется, чтобы численность инициативной группы составляла не менее 1 000 членов-учредителей, представляющих две трети областей, города республиканского значения и столицы, а в составе партии должно быть не менее 40 000 членов.

      22. По отзывам направленной Организацией по безопасности и сотрудничеству в Европе группы наблюдателей, в ходе последних парламентских выборов, состоявшихся в Казахстане в 2012 году, не соблюдались "основополагающие принципы демократических выборов"; в частности, были приведены примеры "избирательной" отмены регистрации кандидатов и одного партийного списка1. Хотя правящая партия "Нур Отан", как и ее предшественница – партия "Отан", пользуется широкой поддержкой населения и с 1991 года добилась значительного экономического развития, на протяжении последних двух десятилетий она почти не оставляла места для выражения несогласных или не разделяемых большинством взглядов. В стране существует девять политических партий, но при этом только три из них представлены в парламенте. Ни одна из них не способна выступить в роли подлинной оппозиционной партии. Так, например, в ходе президентских выборов 2011 года один из кандидатов заявил, что отдал свой голос за Президента Назарбаева.

      23. Специальный докладчик в особенности обеспокоен тем, что за регистрацию политических партий, т.е. структур, которые в конечном счете борются с правительством за власть, отвечают исполнительные органы в лице Министерства юстиции. Согласно закону "О политических партиях" органам власти разрешается постоянно продлевать срок рассмотрения заявки потенциальной партии, при этом в законе не установлено четких критериев, которыми должны руководствоваться должностные лица, отвечающие за процесс регистрации. Хотя представители власти уверили Специального докладчика в том, что частные лица могут обращаться в суд для обжалования выносимых Министерством решений о регистрации, по его собственным наблюдениям, степень доверия к независимости судебных органов невелика. Для обеспечения прозрачности и подотчетности государственных учреждений необходимо поручить регистрацию и регламентирование деятельности политических партий независимому органу.

      24. Еще одним поводом для беспокойства представляются основания для приостановления деятельности или роспуска политической партии. В конце декабря 2014 года суд приостановил деятельность Коммунистической партии, поскольку компетентный орган обнаружил неточность в списке ее членов.

      25. 1 января 2015 года в силу вступили новый Уголовный кодекс, новый Кодекс об административных правонарушениях и новый Уголовно-процессуальный кодекс. Хотя некоторые поправки представляют собой значительный шаг вперед на пути укрепления гарантий законности в уголовном судопроизводстве, ряд других положений чреваты установлением уголовной ответственности и наказаний за законную деятельность объединений, включая политические партии. Особую обеспокоенность вызывают положения статьи 174 Уголовного кодекса, касающейся возбуждения социальной, национальной, родовой, расовой, сословной или религиозной розни. В кодексе четко не оговаривается, что именно понимается под "возбуждением розни", вследствие чего возникает возможность произвольного толкования, выходящего за сферу охвата пункта 3 статьи 19 и статьи 20 Международного пакта о гражданских и политических правах, а также статьи 4 Международной конвенции о ликвидации всех форм расовой дискриминации. Это положение существовало уже и в предыдущем варианте Уголовного кодекса, однако в новом варианте срок максимального наказания увеличился с 12 до 20 лет лишения свободы. По существу эта нечеткая формулировка может быть использована, например, для обвинения любой оппозиционной партии, пытающейся мобилизовать трудящихся, в возбуждении социальной розни в отношении работодателей.

      26. В ходе своего визита Специальный докладчик встретился с Владимиром Козловым, содержащимся в тюрьме руководителем партии "Алга!", который был приговорен к семи с половиной годам лишения свободы по обвинению в "возбуждении розни". Г-н Козлов был арестован в январе 2012 года после того, как он публично выступил в поддержку нефтяников, участвовавших в демонстрациях в городе Жанаозен, и после событий декабря 2011 года осудил допущенные нарушения прав человека. Г-н Козлов участвовал в деятельности оппозиционных политических движений с 2000 года, когда он вступил в партию "Демократический выбор Казахстана", которая была распущена по решению суда в январе 2005 года и также, что настораживает, по обвинениям в политическом экстремизме, провоцировании социальной напряженности и создании угрозы для национальной безопасности.

      27. На момент вынесения обвинительного приговора г-н Козлов семь лет безуспешно добивался регистрации партии "Алга!", пришедшей на смену партии "Демократический выбор Казахстана". Вынесенное по делу г-на Козлова судебное решение было затем использовано для запрета партии "Алга!" наряду с 34 негосударственными СМИ под предлогом их деятельности "экстремистского" характера. Как представляется, фактически единственным преступлением, совершенным этими СМИ, было освещение ситуации в Жанаозене.

      28. В ходе судебного разбирательства по делу г-на Козлова привлеченный судом эксперт пришел к выводу о том, что г-н Козлов возбуждал социальную рознь, потому что предположительно распространял листовки следующего содержания: "Встань с колен, казах, сбрось с шеи тирана и вора!". По показаниям эксперта, это деяние было призвано настроить протестующих против их работодателей и государственной власти, поскольку из содержащейся в листовке информации следовало, что в силу того, что во многих регионах Казахстана люди жили в тяжелых условиях, они могли присоединиться к протестам на стороне нефтяников. Кроме того, действия г-на Козлова якобы способствовали планомерному подрыву переговоров по трудовым вопросам, проводившихся между работодателями и работниками. Была установлена связь между г-ном Козловым и оппозиционным деятелем Мухтаром Аблязовым, в настоящее время находящимся под следствием во Франции по обвинению в хищении денежных средств.

      29. Специальный докладчик серьезно обеспокоен тем, что обычные политические выступления г-на Козлова и его участие в деятельности общественного объединения были отнесены к разряду уголовно наказуемых деяний по возбуждению социальной ненависти. Более того, разбирательство по делу г-на Козлова, в частности тот факт, что в тексте приговора его законная и мирная политическая деятельность была представлена как угроза стабильности страны, наглядно отражает более общую тенденцию к маргинализации инакомыслящих политических лидеров. Подавление политической оппозиции с помощью таких деспотичных мер тем более удивительно с учетом того, что правительство Казахстана пользуется значительным народным доверием и одобрением.

      30. По мнению Специального докладчика, статья 174 нового Уголовного кодекса оказала мощное сковывающее воздействие на политическую деятельность, что представляется неэффективным и контрпродуктивным способом борьбы с подлинным экстремизмом. Роспуск политических групп или судебное преследование их представителей на упоминавшихся выше расплывчатых основаниях ведет к тому, что любая оппозиционная политическая партия или ее члены, желающие создать конкуренцию правящей партии, рискуют подвергнуться преследованию по обвинениям в таких уголовно наказуемых деяниях, как возбуждение розни или "распространение ложной информации", или " клевета".

      31. Сами по себе ограниченные возможности для выражения оппозиционных взглядов еще больше сужаются в силу того, что оппозиционные партии не имеют полного доступа к средствам массовой информации, в отношении которого также действуют ограничения. В последние месяцы были закрыты редакции нескольких независимых газет; в частности, в декабре 2014 года по решению суда был закрыт хорошо известный журнал "АДАМ бол", в котором освещались политические и правозащитные вопросы. Постановление было вынесено после того, как в этом журнале было опубликовано интервью с оппозиционным лидером, призвавшим оказать военную поддержку украинской армии для подавления сепаратистов в Украине.

      32. Специальный докладчик отдает себе отчет в том, что Казахстан является молодой, большой и многоликой страной, сталкивающейся с уникальными вызовами. Тем не менее он считает, что ее нынешний подход к регламентированию деятельности политических партий и политической оппозиции в целом ведет к подавлению инакомыслия и плюрализма, что чревато пагубными последствиями для развития и стабильности в долгосрочной перспективе. Со времени обретения независимости прошло двадцать четыре года, и политической системе уже пора полностью проникнуться духом плюрализма. Для этого потребуется провести масштабные реформы, начиная с реорганизации порядка регламентирования деятельности политических партий и более терпимого отношения к выражению инакомыслия. Вместе с тем у Специального докладчика нет ни малейших сомнений в том, что Казахстан обладает всеми необходимыми ресурсами и человеческим капиталом, чтобы стать символом развития и демократии не только в Центральной Азии, но и во всем мире.

      _____________________________________________________________________

      1 См. www.osce.org/odihr/elections/89401?download=true.

B. Профессиональные союзы

      33. В июне 2014 года в Казахстане был принят новый закон о профессиональных союзах, и профсоюзам был отведен один год на обеспечение соблюдения новых правил. На момент подготовки настоящего доклада закон в полном объеме еще не применялся.

      34. В общем плане новый закон предусматривает обязательное включение профсоюзов в региональные или отраслевые федерации. Профсоюзам отказано в праве свободно формировать и вступать в трудовые организации по своему выбору. Эти новые требования не соответствуют нормам международного права, согласно которым право не входить в состав той или иной ассоциации является одним из ключевых компонентов свободы ассоциации. Специальный докладчик рекомендует властям пересмотреть новый закон о профессиональных союзах с целью привести его в соответствие с международными стандартами, как это было особо отмечено Международной организацией труда в ее меморандуме о технических замечаниях по проекту закона о профсоюзах Республики Казахстан.

      35. В ходе визита Специальному докладчику сообщили о том, что в предыдущие годы в регистрации было отказано ряду профсоюзов, в том числе профсоюзу Жанарту, заявки о регистрации которого, по сообщениям, отклонялись восемь раз с 2010 года; независимому профсоюзу журналистов, которому, по сообщениям, неоднократно отказывали в регистрации по техническим основаниям, в последний раз в ноябре 2014 года; и профсоюзу Жезказган, который за последние годы трижды безуспешно пытался добиться регистрации. Как сообщается, этим организациям еще предстоит подать документы для регистрации в соответствии с положениями нового закона.

      36. Специальный докладчик обеспокоен тем, что право на забастовку ограничено в силу требования о проведении обязательных предварительных процедур посредничества, без которых забастовка не может быть признана законной. Кроме того, в соответствии с Трудовым кодексом забастовки запрещены в отдельных секторах, включая железнодорожный, транспортный и нефтяной. В нем предусмотрено также право работодателя расторгнуть трудовой договор с работниками, участвующими в забастовках, признанных незаконными. Помимо этого, в новый Уголовный кодекс был включен новый состав преступления, состоящий в "действиях, провоцирующих к продолжению участия в незаконной забастовке" (статья 402). Как представляется Специальному докладчику, правовые рамки, регламентирующие проведение забастовок, в большей степени направлены на их ограничение, чем на содействие осуществлению права на свободу ассоциации.

      37. В мае 2011 года в регионе, известном проводимой в нем масштабной разработкой природных ресурсов, начали бастовать работники трех предприятий нефтяного сектора (см. пункты 72–89 ниже). В августе 2011 года, спустя несколько месяцев после начала первых забастовок, к шести годам тюремного заключения за "возбуждение социальной розни" была приговорена Наталья Соколова, профсоюзный адвокат, выступавшая в защиту интересов бастующих нефтяников и призвавшая изменить систему расчета заработной платы работников. Специальный докладчик обескуражен тем, что обвинения в совершении такого расплывчато сформулированного преступления могли быть использованы против профсоюзного адвоката. Публичные выступления с заявлениями об условиях труда по сути являются одной из главных функций профсоюзов; публичные обсуждения таких вопросов – также нормальная практика в условиях капиталистической экономики. Г-жа Соколова была освобождена в марте 2012 года, однако Специальный докладчик обеспокоен тем, что ее арест и арест ряда других организаторов забастовки способствовали усилению социальной напряженности, что в конечном итоге вылилось в трагические события декабря 2011 года.

      38. В Стратегии "Казахстан–2050" Президент Назарбаев подчеркнул, что одним из наиболее серьезных вызовов для Казахстана стало то, что некоторые "социальные группы не интегрировались в общий модернизационный процесс". Хотя уровень безработицы в Казахстане, как утверждается, низок, сохраняется значительная разница в показателях благосостояния в различных регионах, несмотря на определенные усилия, предпринимаемые для решения этой проблемы, например, в регионе Жанаозена. Экономические реформы имеют важное значение в этой связи, но и они могут оказаться недостаточными для смягчения социальной напряженности в случаях возникновения конфликтов. В этом плане позитивную роль играют независимые профсоюзы, поскольку они помогают властям наладить диалог с населением, с тем чтобы выявить потребности и вызовы и найти решения.

C. Общественные объединения

      39. В соответствии с законом "Об общественных объединениях" 1996 года все объединения обязаны получить государственную регистрацию. Специальный докладчик напоминает, что незарегистрированные объединения защищены нормами международного права, касающимися свободы ассоциации. Создание возможностей для существования незарегистрированных объединений представляется тем более важным, что статья 489 нового Кодекса об административных правонарушениях устанавливает ответственность за руководство деятельностью незарегистрированных общественных объединений, участие в таковой или ее финансирование.

      40. В ходе визита Специальный докладчик был проинформирован об отдельных общественных объединениях, таких как экологическая группа по спасению Кок Жалау и группы "Аманат Актау" и "Голос Актау", которые пытались оказать поддержку семьям жертв кризиса в Жанаозене, но которым недавно было отказано в регистрации, по версии, представленной правительством, из-за неточностей в поданных документах. Он призывает органы власти в инициативном порядке содействовать формированию общественных объединений с учетом их исключительно важной роли в продвижении прав человека и содействии развитию.

      41. Специальный докладчик приветствует тот факт, что согласно Конституции Казахстана не допускается незаконное вмешательство государства в деятельность общественных объединений, но в то же время серьезно обеспокоен тем, что в той же статье Конституции говорится о незаконном вмешательстве общественных объединений в деятельность государства. Новый Уголовный кодекс также предостерегает объединения от незаконного воспрепятствования законной деятельности государственных органов и от совершения деяний, которые причиняют существенный вред правам и законным интересам граждан или организаций либо интересам общества (статья 403). Развеять обеспокоенность Специального докладчика не помог и тот факт, что, как объяснили ему официальные лица, данный закон ориентирован исключительно на политические партии. По его мнению, формулировка статьи 403 слишком расплывчата и допускает возможность широкого и субъективного толкования. Так, например, не ясно, что является "вмешательством в деятельность государственных органов" и в каких случаях такое вмешательство считается "незаконным". Он настоятельно призывает правительство пересмотреть вышеуказанные положения, чтобы удостовериться в том, что они не повлекут за собой негативных последствий для членов общественных объединений.

      42. Специальный докладчик был воодушевлен многими правозащитниками и другими представителями организаций гражданского общества, с которыми он встретился в ходе визита и которые занимаются исключительно важной деятельностью, призванной укрепить верховенство права в Казахстане. В этом контексте Специальный докладчик глубоко обеспокоен положением бывшего члена коллегии адвокатов Зинаиды Мухортовой, которая на протяжении последних четырех лет неоднократно подвергалась принудительному психиатрическому лечению. Докладчик считает весьма тревожным тот факт, что с тех пор, как г-жа Мухортова обратилась к властям с настоятельным призывом расследовать случаи возможной коррупции, ее несколько раз помещали в психиатрические учреждения. Кроме того, он серьезно обеспокоен тем, что после арестов многие правозащитники решили прекратить свою правозащитную деятельность. Специальный докладчик подчеркивает, что правозащитники играют решающую роль в деле осуществления любой страной гражданских, культурных, экономических, политически и социальных прав, и настоятельно призывает власти безотлагательно принять надлежащие меры для обеспечения соблюдения и защиты их прав.

      43. В новом Уголовном кодексе в отношении лиц, относящихся к числу лидеров общественных объединений, предусмотрен отдельный состав преступления с более жестокими мерами наказания. При этом определение "лидера" сформулировано настолько расплывчато, что представители гражданского общества опасаются, что лидером может быть признан любой член того или иного общественного объединения. Специальный докладчик не понимает, почему лидеры общественных объединений считаются более опасными элементами, чем другие лица, и почему к ним должны применяться более строгие уголовные наказания. Насколько ему известно, какой-либо бесспорной связи между профессией или должностью человека и его склонностью к преступности установлено не было. Вместо этого, по всей видимости, данный закон просто служит способом посеять страх среди лидеров гражданского общества, осмеливающихся выступить с критикой правительства и его политики. Специальный докладчик настоятельно призывает власти отменить любые законы, дискриминирующие людей по признаку их членства в объединении, занимающемся мирной деятельностью.

      44. Специальный докладчик положительно отмечает факт создания правительством консультативного совещательного органа, или Платформы для диалога по человеческому измерению с неправительственными организациями, занимающейся прежде всего подготовкой рекомендаций правительству и парламенту. В состав консультативного совещательного органа, организованного под эгидой Министерства иностранных дел, входят различного рода организации, в том числе группы, занимающиеся правозащитной проблематикой, и группы, известные своим критическим отношением к правительству. Участие гражданского общества в процессе принятия государственных решений является важной составляющей частью плюрализма и демократии, и может только послужить интересам Казахстана. По сообщениям, правительство приняло 168 рекомендаций данного органа, что говорит об открытии пространства для диалога. В то же время Специальный докладчик настоятельно призывает правительство не ограничиваться техническими рекомендациями и положительно рассмотреть рекомендации, касающиеся устранения системных недостатков.

      45. Специальный докладчик выражает обеспокоенность по поводу того, что новый механизм предоставления грантов, за создание которого выступал консультативный совещательный орган и который на момент подготовки настоящего доклада был поддержан Министерством культуры и спорта, возможно, не будет в полной мере соответствовать международным стандартам в области прав человека. В статье 6 проекта закона о внесении изменений и дополнений в некоторые законодательные акты Республики Казахстан по вопросам деятельности неправительственных организаций предлагается назначить оператора для предоставления грантов общественным объединениям и мониторинга их использования. Поскольку оператор отвечает за распределение между общественными объединениями всех грантов, – как государственных, так и частных, – весь сектор может оказаться полностью под его контролем. Специальный докладчик настоятельно рекомендует ограничить сферу действия проекта закона заявками на получение государственных грантов. Государственные органы не должны иметь возможность выделять частные, международные или иностранные средства общественным объединениям. В противном случае возникает неприемлемый риск того, что средства будут распределяться на субъективной и произвольной основе. Специальный докладчик рекомендует также гарантировать независимость такого учреждения-оператора, например, посредством включения в его состав представителей гражданского общества.

D. Религиозные объединения

      46. Религиозный плюрализм является отличительной чертой казахстанского общества, и как государство, так и население страны могут оправданно гордиться такой традицией инклюзивности. Вместе с тем у Специального докладчика по-прежнему вызывают обеспокоенность многочисленные положения законодательства, чрезмерно ограничивающие право на свободу ассоциации в религиозном контексте. Специальный докладчик поддерживает актуальные для его мандата рекомендации, вынесенные Специальным докладчиком по вопросу о свободе религии или убеждений по итогам официального визита в Казахстан в 2014 году (см. A/HRC/28/66/Add.1). В частности, Специальный докладчик по вопросу о правах на свободу мирных собраний и свободу ассоциации разделяет обеспокоенность Специального докладчика по вопросу о свободе религии или убеждений в связи с требованиями об обязательной перерегистрации, устанавливаемыми в законе "О религиозной деятельности и религиозных объединениях" 2011 года. Он согласен с тем, что регистрация не должна носить обязательный характер и что незарегистрированные общины должны иметь возможность осуществлять свою деятельность без дискриминации и страха перед запугиваниями.

      47. Согласно положениям этого Закона религиозные группы обязаны пройти перерегистрацию в течение установленного срока ( а именно одного года) для получения статуса зарегистрированного республиканского, регионального или местного религиозного объединения. Для регистрации религиозной группы на республиканском уровне требуется, чтобы в ее составе насчитывалось по крайней мере 5 000 человек; в случае регионального объединения требуется 500 человек, а регистрация местного религиозного объединения производится по инициативе как минимум 50 человек. На республиканском уровне зарегистрированы только мусульмане-сунниты, Русская православная церковь и Католическая церковь, а остальные общины признаны лишь в отдельных регионах или местностях. Религиозным группам, не имеющим регистрации, фактически запрещается осуществлять коллективные религиозные функции. При этом их последователям, регулярно совершающим свои обряды, пусть даже в частных домах, грозят административные санкции, что было подтверждено официальными должностными лицами в ходе визита Специального докладчика. В интересах обеспечения соответствия международным стандартам Специальный докладчик рекомендует властям обратиться за помощью к Специальному докладчику по вопросу о свободе религии или убеждений, в Венецианскую комиссию Совета Европы и Конституционный совет Казахстана. Специальный докладчик приветствует образование консультативной группы в составе представителей религиозных объединений и правительственных органов для выработки предложений по дальнейшему совершенствованию законодательства.

      48. Представители правительства объяснили Специальному докладчику, что такое строгое регламентирование деятельности религиозных групп необходимо для защиты общества от экстремизма, подчеркнув при этом, что по крайней мере 300 человек из Казахстана отправились в Ирак и Сирийскую Арабскую Республику, чтобы воевать на стороне Исламского государства Ирака и Леванта. Специальный докладчик согласен с тем, что экстремизм является серьезным поводом для обеспокоенности. Вместе с тем он подчеркивает, что экстремизм с большей вероятностью разовьется в условиях значительно го социально-экономического неравенства и ограниченных возможностей для выражения гражданами своих претензий. Экстремизм наиболее часто находит поддержку среди людей, оказавшихся в отчаянном положении, и правительству следует проявлять осмотрительность, с тем чтобы его политика не усугубляла их положение. Именно этим чреват запрет мирных религиозных групп.

      49. Официальные лица сообщили Специальному докладчику о том, что в будущем в закон "О религиозной деятельности и религиозных объединениях" могут быть внесены поправки, но в настоящее время представляется необходимым повысить прозрачность самих религиозных организаций. По мнению Специального докладчика, преступные группы всегда найдут способы обойти требования об обеспечении прозрачности, а закон "О религиозной деятельности и религиозных объединениях" вряд ли внесет значительный вклад в ограничение экстремизма. Он считает также, что проблему экстремистских групп следует решать с помощью Уголовного кодекса, а не закона о религиозной деятельности и религиозных объединениях. Хотя борьба с преступной деятельностью и является одной из основных функций государства, Специальный докладчик предостерегает от принятия любых мер по противодействию экстремизму и терроризму, которые могут отрицательно сказаться на свободе ассоциации2.

      50. И наконец, Специальный докладчик обеспокоен тем, что лица, выполняющие религиозные функции, в силу которых они в той или иной степени оказываются на виду общественности, обязаны регистрироваться в качестве "миссионеров". В частности, до сведения Специального докладчика был доведен тот факт, что принятие закона "О религиозной деятельности и религиозных объединениях" обернулось негативными последствиями для Свидетелей Иеговы, которые до тех пор, по сообщениям, не сталкивались со значительными препятствиями при осуществлении своих прав на свободу ассоциации и свободу религии или убеждений. Специальный докладчик хотел бы заострить внимание на деле одного из представителей Христианского центра Свидетелей Иеговы в Казахстане, российского гражданина, проживавшего в Казахстане более десяти лет. В ноябре 2013 года ему были предъявлены обвинения в незаконной миссионерской деятельности на том основании, что он принял участие в еженедельном мирном религиозном собрании Свидетелей Иеговы. До сведения Специального докладчика были доведены несколько других примеров наложения крупных штрафов и изъятия документов у лиц за ведение "миссионерской деятельности" без регистрации.

      51. Как сообщили Специальному докладчику официальные лица, Свидетели Иеговы не всегда пользуются поддержкой всех слоев общества. Тем не менее это ни в коем случае не служит оправданием для ограничения их прав, предусмотренных международным правом. Специальный докладчик видит некоторые противоречия в том, что, с одной стороны, их изображают в качестве изолированной от общества группы, а с другой – не дают им собираться вместе и открыто обсуждать свои религиозные убеждения с родственниками, друзьями или соседями. Он подчеркивает, что государственные власти обязаны в инициативном порядке защищать всех лиц от любых форм стигматизации или дискриминации и обеспечивать каждому возможность пользоваться своими правами и свободами. Он настоятельно призывает власти встретиться с представителями Свидетелей Иеговы и любых других религиозных групп, с тем чтобы обсудить, как обеспечить осуществление ими своих прав.

      _____________________________________________________________________

      2 См. доклад Специального докладчика по вопросу о поощрении и защите прав человека в условиях борьбы с терроризмом (A/61/267).

III. Свобода мирных собраний
A. Осуществление права на свободу мирных собраний
1. Законодательство

      52. Право мирно собираться, проводить собрания, митинги и демонстрации, шествия и пикетирование гарантируется Конституцией. Однако на практике подход правительства к регулированию свободы собраний лишает это право всякого смысла. В соответствии с законом "О порядке организации и проведения мирных собраний, митингов, шествий, пикетов и демонстраций" 1995 года уполномоченные трудовых коллективов, общественных объединений или отдельных групп граждан Казахстана, достигшие 18-летнего возраста, обязаны получить предварительное разрешение у местных органов власти не позднее чем за десять дне й до намеченной даты проведения мероприятия. Такие требования не соответствуют международным стандартам, в соответствии с которыми для проведения мирных собраний не требуется разрешения и каждый имеет право на свободу мирных собраний и ассоциации (резолюция 15/21 Совета по правам человека).

      53. Кроме того, в соответствии с законом маслихаты и акиматы, являющиеся соответственно местными представительными и исполнительными органами власти, уполномочены отводить конкретные места для проведения санкционированных собраний. Назначение таких мест, как правило находящихся в отдаленных районах, лишает организаторов и участников возможности выбрать место сбора, наиболее подходящее, на их взгляд, для выражения своих чаяний и претензий.

      54. В ходе визита Специальный докладчик посетил площадь Сыраарка, единственное место в Алматы, где разрешено проводить собрания. Площадь находится приблизительно в семи километрах от центра города, ввиду чего демонстранты лишены возможности выразить свои взгляды и мнения там, где их может увидеть и услышать их целевая аудитория, например государственные должностные лица или сограждане в наиболее густонаселенных районах города. Специальный докладчик серьезно обеспокоен тем, что в городе с населением около 1,5 млн. человек единственное отведенное под проведение собраний место по площади едва превышает футбольное поле и расположено в относительно удаленном от центра жилом районе.

      55. В таких обстоятельствах неудивительно, что, по данным Министерства юстиции, 324 из 497 собраний, зафиксированных в период с 2012 по 2014 год, были признаны "несанкционированными". В данных, представленных правительством, в последние годы также прослеживается тенденция сокращения числа заявлений о проведении собраний, в особенности собраний, посвященных гражданским и политическим правам. Официальные лица в Актау сообщили, что в 2013 и 2014 годах ни одного заявления о проведении собраний не поступало.

      56. Проведение несанкционированного собрания может повлечь за собой серьезную уголовную ответственность. В статье 400 нового Уголовного кодекса устанавливаются наказания за участие в "незаконных" собраниях, в результате которых "причиняется существенный вред правам и законным интересам граждан". Хотя в новом Уголовном кодексе меры наказания были смягчены, они по-прежнему представляются неоправданно суровыми и могут включать в себя лишение свободы.

      57. Согласно Уголовному кодексу запрещено также оказание "содействия" участникам "незаконных" собраний, в том числе с помощью "средств связи". Специальный докладчик считает, что это положение чрезмерно ограничивает право на свободу мирных собраний, ассоциации и выражения мнений, поскольку в соответствии с ним даже распространение информации об акции протеста потенциально является преступлением. Фактически это положение, по всей видимости, призвано не допустить, чтобы активисты использовали социальные сети и другие средства связи в организационных целях. По тем же причинам Специальный докладчик обеспокоен поправками, которые были внесены в закон "О связи" в апреле 2014 года и в соответствии с которым прокуратура наделяется полномочиями без решения суда приостановить работу той или иной сети связи, включая Интернет.

      58. Специальный докладчик подчеркивает, что, хотя право на свободу мирных собраний может подпадать под определенные ограничения, допускаемые нормами международного права прав человека, такие ограничения должны оставаться исключениями и не могут сводить на нет само существо этого права. Как показалось Специальному докладчику, в ходе встреч с представителями правительства больший акцент во многих случаях делался именно на ограничениях, а не на самих правах. Пытаясь оправдать многочисленные ограничения, вводимые в отношении собраний, власти зачастую ссылались на проблемы с уличным движением и необходимость защитить "права других лиц". Представители правительства сообщили также Специальному докладчику, что ограничения права на мирные собрания необходимы как способ предотвращения массовых беспорядков, и привели в качестве примера недавние события в Украине. Специальный докладчик считает данное обоснование неубедительным. В Казахстане сложился совершенно иной политический, экономический и социальный контекст.

      59. Специальный докладчик усматривает в этом неверное толкование концепции прав человека. Хотя некоторые ограничения допускаются в соответствии с пунктом 4 резолюции 15/21 Совета по правам человека, четкую основу с точки зрения разрешенных по смыслу международного права прав человека ограничений задают Сиракузские принципы толкования ограничений и отступлений от положений Международного пакта о гражданских и политических правах. Главным образом, сфера действия ограничения, упомянутая в Пакте, не истолковывается таким образом, чтобы подорвать существо соответствующего права, но истолковывается строго и благоприятно применительно к рассматриваемым правам (см. E/CN.4/1985/4, приложение, пункты 2 –3). В этом контексте Специальный докладчик подчеркивает, что право на мирные собрания не должно ставиться в зависимость от предварительного разрешения властей, но что его осуществление может максимум предваряться процедурой уведомления, смысл которой заключается в обеспечении демонстрантам и прохожим защиты со стороны полиции.

      60. По мнению Специального докладчика, с учетом уточнений, предусматривающих проведение санкционированных собраний лишь в специально предназначенных для этого местах и при условии получения у государства разрешения, право на свободу собраний рассматривается скорее как привилегия или одолжение со стороны правительства, а не как право. Хотя право на мирные собрания может на законном основании ограничиваться в особых обстоятельствах на определенное время и в конкретных местах, запрет на проведение собраний во всех местах, за исключением одного отведенного для этих целей места, является нарушением международного права прав человека.

      61. Более того, в ноябре 2014 года, рассматривая дело Бахытжан Торегожиной, Комитет по правам человека пришел к выводу о том, что в ее случае положения казахстанского законодательства нарушили право на мирные собрания, и предписал правительству пересмотреть свое законодательство, в особенности закон "О порядке организации и проведения мирных собраний, митингов, шествий, пикетов и демонстраций" (см. CCPR/C/112/D/2137/2012, приложение, пункт 9).

      Специальный докладчик призывает правительство Казахстана в оперативном порядке и эффективно исполнить это решение, а также учесть все прочие соображения договорных органов, являющихся составной частью механизма по защите прав человека.

      62. Специальный докладчик поддерживает выводы Комитета по правам человека и отмечает, что правительство само неоднократно признавало, что положения Закона о собраниях не соответствуют международным стандартам. Так, например, в 2007 году Комиссия по правам человека, выступающая в роли консультативного органа при Президенте, заключила в своем базовом докладе о положении в области прав человека в Казахстане, что закон 1995 года не соответствует международным стандартам. В числе прочего отмечался тот факт, что в законе не проводится различия между участниками собрания и наблюдателями или случайными прохожими, вследствие чего те зачастую подвергаются аресту.

      63. В 2010 году по случаю универсального периодического обзора по Казахстану власти взяли на себя обязательство предпринять усилия по скорейшей разработке и осуществлению нового закона о праве на собрания, содержащего меньшее число требований относительно предварительной регистрации и иных требований (см. A/HRC/14/10, пункт 97). Это достойное похвалы обязательство было вновь подтверждено в рамках универсального периодического обзора по Казахстану, состоявшегося в 2014 году, когда власти объявили, что концепция по разработке нового проекта закона о проведении мирных собраний и митингов прорабатывается уполномоченными государственными органами с участием гражданского общества (см. A/HRC/WG.6/20/KAZ/1, пункт 120). В преддверии визита Специального докладчика Министерство юстиции подготовило доклад, в котором говорилось, что правительство приняло решение разработать проект закона о внесении поправок в определенные законодательные акты, касающиеся обеспечения безопасности в ходе массовых спортивных, культурно-развлекательных и иных общественных мероприятий.

      64. Специальный докладчик выражает удовлетворение в связи с этими подвижками, но, вместе с тем, считает, что обещанные реформы следует проводить с большей оперативностью. Так, в частности, он отмечает, что в ходе его визита ни один из представителей правительства не смог представить обновленную информацию о состоянии поправок, подлежащих внесению в закон о собраниях.

      65. Специальный докладчик опасается, что такое жесткое регламентирование мирного инакомыслия способствовало общему снижению активности открытого гражданского участия, примером чему служит и сокращение числа заявок на проведение собраний. В силу этого все чаще складывается впечатление, что назревающее недовольство может разрастись и сыграть на руку последователям экстремистских идеологий. Он напоминает, что право на свободу мирных собраний является крайне важным еще и потому, что благодаря ему у людей появляется возможность мирным путем озвучить накопившиеся претензии. По этой причине данное право по сути является важнейшим гарантом социального спокойствия и согласия.

      66. Ввиду этого Специальный докладчик призывает власти рассмотреть возможность кардинально изменить свой подход к регулированию мирных собраний, начав с отмены требования о получении предварительного разрешения и позволив проводить собрания не только в специально отведенных "местах для протестов". Специальный докладчик вновь подчеркивает, что с готовностью окажет властям любое содействие, которое может им потребоваться при разработке нового закона.

2. Практика

      67. В ходе визита Специальный докладчик выяснил, что несколько десятков человек планировали провести мирные собрания в период с 24 по 27 января 2015 года в десяти разных местах. В девяти случаях власти не разрешили участникам проводить собрания в выбранных ими местах; им было позволено воспользоваться только специально отведенными для этих целей местами. Организаторы десятого собрания в конечном итоге решили его отменить. Кроме того, Специальному докладчику поступили сообщения о том, что некоторые участники планируемых акций протеста подверглись " задержанию в предварительном порядке".

      68. В некоторых случаях власти настолько слепо следовали чрезмерно широким положениям закона, регламентирующим свободу мирных собраний, что это привело к абсурдным ситуациям. Так, например, полиция неоднократно применяла силу, чтобы разогнать "одиночные протесты", устраиваемые, как правило, членами экологического движения "Антигептил". Мирный гражданин, пытавшийся подать петицию в защиту редакции закрытой газеты "АДАМ Бол", подвергся аресту 2 февраля 2015 года предположительно за нарушения закона о собраниях. 6 октября 2013 года полиция разогнала десятки мирных участников забега, организованного на одном из стадионов Алматы под лозунгом "Казахи за спорт", поскольку его проведение не было согласовано. 31 октября 2013 на тех же основаниях была разогнана костюмированная вечеринка по случаю Дня всех святых, организованная через социальную сеть группой из пятнадцати мирных студентов в Павлодаре. 5 марта 2014 года власти применили силу по отношению к группе малолетних детей и их родителей, выступивших с мирной демонстрацией против принудительных выселений в Астане. Это всего лишь несколько примеров из тех, что были доведены до сведения Специального докладчика. Специальный докладчик считает, что во всех этих случаях своими действиями власти нарушили нормы и стандарты международного права.

      69. Хотя официальные лица заверили Специального докладчика в том, что местные органы власти не проводят различий между собраниями на основании их темы или идеи, сообщения групп гражданского общества говорят об обратном. Заявления о проведении собраний рассматриваются по-разному в зависимости от их содержания; с меньшей вероятностью будет разрешено проведение протестов по поводу вопросов, способных вызвать полемику. Так, например, мирная демонстрация против предлагаемой депортации из Франции лидера оппозиции Мухтара Аблязова, проходившая в Астане 2 сентября 2013 года, была оперативно разогнана полицией. При этом спустя месяц без какого-либо вмешательства со стороны полиции прошел протест, участники которого обратились к французским властям с требованиями не выпускать г-на Аблязова из тюрьмы до рассмотрения направленного Казахстаном официального запроса о выдаче, что созвучно позиции, занимаемой самими властями.

      70. Специальный докладчик обеспокоен также практикой помещения под стражу "в превентивном порядке" или "вынесения предупреждений". Представители власти оправдывают применение таких мер, характеризуя их как оказываемую общественности услугу, призванную "информировать" граждан о положениях закона. Однако, по мнению Специального докладчика, это является формой запугивания. Кроме того, это представляет собой вопиющее нарушение права на мирные собрания, а также прав на безопасность и свободу.

      71. Несмотря на многочисленные вызовы, возникающие в деле обеспечения права на свободу мирных собраний, Специальный докладчик с удовлетворением отмечает, что насилие и чрезмерное применение силы в отношении протестующих – большая редкость для Казахстана, и драматические события в Жанаозене выделяются как явное исключение на общем фоне. В частности, по всей видимости, в ходе массовых мероприятий в Казахстане никогда или практически никогда не применяется слезоточивый газ. К тому же на основании официального приказа категорически запрещается задерживать организаторов собраний непосредственно на месте проведения мероприятий, чтобы не вызвать возмущений 3, однако Специальному докладчику сообщалось о неоднократных случаях принудительного помещения участников собраний в полицейские фургоны. Это говорит о высоком уровне ответственности всех сторон, что должно быть использовано властями в качестве основы для дальнейшего расширения демократического пространства.

      _____________________________________________________________________

      3 См. Приказ Министерства внутренних дел от 6 декабря 2000 года № 665.

B. Кризис в Жанаозене

      72. Специальный докладчик посетил город Жанаозен, который стал эпицентром забастовки нефтяников, продлившейся семь месяцев, с мая по декабрь 2011 года. 16 декабря 2011 года в результате столкновений с полицией множество протестующих погибли или получили ранения. В первые недели после случившегося власти выступили с двумя официальными заявлениями. Согласно заявлению, сделанному Генеральным прокурором 25 января 2012 года, "в результате столкновений 64 лица получили огнестрельные ранения, 14 человек погибли (гибель еще двух лиц не связана с массовыми беспорядками), различные телесные повреждения получили 35 сотрудников полиции". Согласно второму заявлению Генерального прокурора, опубликованному 22 февраля 2012 года, "от огнестрельных ранений погибло 12 человек, смерть двух лиц наступила от полученных телесных повреждений, одно лицо скончалось от ожогов в ходе разграбления торгового дома "Сулпак", смерть еще одного лица, погибшего от дробовых ранений, не связана с массовыми беспорядками".

      73. Забастовка началась в мае 2011 года, спустя несколько недель после президентских выборов, по инициативе нефтяников из АО "Каражанбасмунай", "Озеньмунайгаз" и ТОО "ЕРСАЙ Каспиан Контрактор". Рабочие требовали повысить заработную плату и положить конец вмешательству компаний в профсоюзную деятельность. Через несколько недель после начала забастовки местные суды признали акцию протеста незаконной на том основании, что собрания проводились на опасных объектах в нарушение закона. В результате этого сотни бастующих были уволены за участие в таких "незаконных" – при этом следует подчеркнуть, совершенно мирных – собраниях. Тем не менее забастовка продолжилась и к тому же сопровождалась общественными собраниями на главной площади Жанаозена.

      74. В декабре 2011 года местные органы власти решили провести праздничные мероприятия по случаю дня независимости на той же площади, где уже несколько месяцев бастовали рабочие. 16 декабря 2011 года, в день, когда Казахстан отмечает свою независимость, произошли стычки между группой протестующих и участниками праздничного фестиваля. По сообщениям, сотрудники полиции вмешались в происходящее и оттеснили бастующих в угол площади, прежде чем занять исходные позиции. Вскоре после этого, как сообщается, группа молодых мужчин, часть из которых была одета в куртки с символикой нефтяных компаний, начали ломать оборудование, использовавшееся в рамках празднования дня независимости. Несколько объектов предположительно были подожжены.

      75. В ответ на это сотрудники полиции открыли огонь по толпе боевыми патронами. На видеозаписи, попавшей на веб-сайты социальных сетей4, видно, как полицейские ведут беспорядочный огонь и ранят в спину ретировавшихся с площади невооруженных демонстрантов.

      76. Специальный докладчик обсудил кризис в Жанаозене с сотрудниками Генеральной прокуратуры, лицами, потерявшими своих близких, и многочисленными рабочими, вышедшими на демонстрацию 16 декабря 2011 года. У него сложилось четкое и тревожное ощущение, что спустя более трех лет после трагических событий раны так и не затянулись.

      77. Специальный докладчик выражает правительству признательность за его усилия по увеличению объема ресурсов в регионе, что способно помочь устранить некоторые из коренных причин, лежавших в основе забастовок 2011 года. Он отмечает, что большинство рабочих, участвовавших в забастовке, на момент его визита имели оплачиваемую работу. Он отмечает также, что практически все лица, осужденные за массовые беспорядки (см. пункт 84 ниже), к настоящему времени получили условно-досрочное освобождение. Однако останавливаться на этом нельзя.

      78. В качестве одного из наиболее важных шагов в направлении оздоровления ситуации надлежит установить, что именно произошло в Жанаозене. На сегодняшний день все еще существует противоречивая информация о событиях 16 декабря 2011 года, в особенности в отношении действий рабочих, роли возможных провокаторов и реакции полиции. Остается неясным, кто принимал участие в насилии, каким образом сотрудники полиции отличали агрессивно настроенных лиц от мирных демонстрантов и прохожих, отмечавших день независимости, какие обстоятельства заставили сотрудников полиции открыть огонь на поражение и кто отдал полицейским такой приказ.

      79. Ввиду отсутствия четкого представления о последовательности событий Специальный докладчик поддерживает призыв УВКПЧ провести независимое международное расследование случившегося. Благодаря такому независимому расследованию появится возможность исчерпывающим образом пролить свет на обстоятельства кризиса, восстановить доверие к системе правосудия и позволить жертвам пережить свои травмы, в том числе с помощью моральной компенсации.

      80. В рамках этого расследования следует также выяснить, что произошло в расположенном в нескольких километрах от Жанаозене городе Шетпе, где в результате столкновений между полицией, рабочими и местными жителями 17 декабря 2011 года погиб один человек. Десятки других лиц получили огнестрельные ранения. Рабочие и местные жители, по сообщениям, требовали восстановить связь с Жанаозеном, поскольку телекоммуникации, как сообщалось, были отрезаны, а ряд веб-сайтов были заблокированы в течение нескольких дней после имевших там место столкновений.

      81. По завершении расследования правительство должно привлечь лиц, включая государственных должностных лиц, к ответственности за их действия в Жанаозене. Хотя после событий 16 декабря пятерым сотрудникам полиции были вынесены обвинительные приговоры за злоупотребление властью, ни один из них не был осужден за убийство демонстрантов. Более того, подавляющее большинство полицейских, находившихся в тот день на службе, продолжили выполнять свои обязанности.

      82. Кроме того, в глаза бросается то, что ни одному из высокопоставленных должностных лиц, руководивших действиями полиции, не было предъявлено обвинений. Это не может не вызывать беспокойства, поскольку, как заявил Президент Назарбаев 21 декабря 2011 года, требования рабочих были обоснованы 5. Как сообщается6, в ходе судебного разбирательства прокуроры заявили, что сотрудникам полиции следовало использовать альтернативные методы подавления массовых беспорядков.

      83. Специальный докладчик был проинформирован о том, что администрация Мангистауской области учредила специальный фонд помощи пострадавшим в результате событий в Жанаозене. Несколько лиц, получивших телесные повреждения в 2011 году, включая случайных прохожих, с тех пор не могли устроиться на работу. Специальный докладчик призывает правительство Казахстана принять меры для того, чтобы с ратификацией Конвенции о правах инвалидов у потерпевших появились дополнительные возможности добиваться возмещения ущерба.

      84. По данным организаций гражданского общества, в течение нескольких дней после столкновений аресту подверглись не менее 700 человек. Хотя подавляющее большинство из них были в последующие дни освобождены, 37 нефтяникам были предъявлены обвинения в совершении различных преступлений, в том числе в "организации и участии в массовых беспорядках". В их числе оказалась руководитель забастовки Роза Тулетаева, которая была условно-досрочно освобождена в ноябре 2014 года. Специальный докладчик с удовлетворением отмечает шаги, предпринимаемые властями для условно-досрочного освобождения осужденных рабочих и создания для них возможностей трудоустройства в интересах обеспечения их социальной реабилитации и реинтеграции. Вместе с тем он глубоко обеспокоен тем, что в суде почти все из 37 подзащитных полностью или частично отказались от своих показаний, заявив, что во время содержания под стражей в полиции они подверглись физическому и психологическому насилию. В частности, поступали утверждения о таких видах неправомерного обращения, как жестокие побои, удушение и угрозы в адрес родственников, причем все они явно преследовали одну цель – вынудить задержанных к даче показаний против себя или других лиц. Более того, большинство подзащитных, признавших себя виновными, впоследствии заявили о том, что они подверглись пыткам или иным видам неправомерного обращения. 20 декабря 2011 года один из задержанных Базарбай Кенжебаев, арестованный за четыре дня до этого, скончался от травм, по всей видимости, полученных во время пребывания под стражей.

      85. Многие из жертв и выживших потерпевших, с которыми Специальный докладчик встретился в Жанаозене, поделились своими опасениями подвергнуться репрессиям за встречу с ним. Так, упомянутый выше инцидент, связанный со слежкой в Актау, произошел накануне встречи с источниками, посвященной событиям 2011 года в Жанаозене.

      86. Правительство сформировало целевую группу для расследования утверждений о пытках и неправомерном обращении с задержанными лицами, но она была набрана из представителей Министерства внутренних дели и Генеральной прокуратуры и, следовательно, не была в достаточной мере независимой для проведения надлежащего расследования. Так, экспертная группа установила, что в отношении задержанных не было совершено никаких преступлений, и в результате этого никто не был привлечен к уголовной ответственности по обвинениям в применении пыток. Хотя официальные лица неоднократно заявляли, что судебный процесс над рабочими носил транспарентный характер, этого недостаточно для соответствия международным стандартам в области права на справедливое судебное разбирательство, которые предусматривают проведение тщательного, независимого и беспристрастного расследований всех утверждений о неправомерном обращении.

      87. Похвалы заслуживают недавнее решение Казахстана проводить политику полной нетерпимости к применению пыток и создание национального превентивного механизма. Специальный докладчик настоятельно призывает правительство применить эти механизмы в ретроактивном порядке и пересмотреть приговоры, вынесенные рабочим Жанаозена. Это позволит удостовериться в том, что приговоры не были вынесены на основании доказательств, полученных под принуждением, и обеспечить привлечение к ответственности предполагаемых виновных.

      88. Помимо этого, Специальный докладчик встревожен тем, что большинство из лиц, осужденных по делу о событиях в Жанаозене, были известны как наиболее активные организаторы забастовок 2011 года. Они занимались законной общественной деятельностью, и на них нельзя возлагать вину за случившееся.

      89. Трагические события в Жанаозене оказали серьезное негативное воздействие на отношение к мирным протестам в Казахстане и повлекли за собой волну правовых реформ, преследующих, по всей видимости, одну единственную цель – под любым предлогом запрещать проведение собраний. Также представляется крайне важным изменить общественное мнение о свободе мирных собраний в целом и о забастовщиках в Жанаозене в частности. Поскольку СМИ в ряде случаев изображали демонстрантов как преступников, алкоголиков и наркоманов, власти призваны сыграть важную роль в обеспечении защиты лиц, осуществляющих свои права на свободу мирных собраний и ассоциации, от любых форм стигматизации, запугивания, угроз или клеветы. В 2011 году была упущена возможность начать диалог между бастующими, руководителями компаний и представителями государства. В этой связи представляется крайне важным восстановить взаимопонимание и доверие к властям, с тем чтобы не повторять прошлых ошибок. Специальный докладчик отдает себе отчет в том, что создание условий, благоприятных для протестной деятельности, может оказаться непростой задачей, но при этом настоятельно призывает правительство взяться за нее решительно, с теми же силами и энергией, с которыми Казахстан подходит к своему экономическому развитию с 1991 года.

      _____________________________________________________________________

      4 https://www.youtube.com/watch?v=gX8I2JzFfpo.

      5 См.www.kt.kz/rus/state/kulibaev_budet_osvobozhden_ot_dolzhnosti_glavi_fnb_ samrukkazina_1153549470.html (статья имеется только на русском языке).

      6 См. http://tengrinews.kz/kazakhstan_news/prokuror-politseyskie-mogli-oboytisdubinkami-podavlenii-213066/ (статья имеется только на русском языке).

IV. Выводы и рекомендации

      90. В ходе визита Специального докладчика представители властей неоднократно ссылались на верховенство закона в попытке оправдать ограничения свободы мирных собраний и ассоциации. Однако, как представляется Специальному докладчику, на практике политика правительства движима скорее принципом "деспотии закона".

      91. Специальный докладчик напоминает, что закон является выражением воли народа и, следовательно, призван служить интересам народа. Принцип верховенства закона подразумевает, что каждый свободен пользоваться своими правами человека без предварительного разрешения со стороны государственной власти. В противном случае принцип верховенства закона может превратиться в произвольную норму "деспотии закона", что грозит подорвать саму суть этих прав. Специальный докладчик настоятельно призывает правительство Казахстана уделять внимание не только техническим аспектам своих правозащитных обязательств, но и их духу. Хотя права на свободу мирных собраний и свободу ассоциации не относятся к числу абсолютных, суть этих прав не может ставиться под угрозу вводимыми государством ограничениями, которые не только незаконны, но и несоразмерны преследуемой цели. Ограничения вписываются в рамки международного права прав человека только в случае их строгого определения и узкого толкования.

      92. Специальный докладчик обеспокоен тем, что нынешний подход государства к правам на свободу мирных собраний и свободу ассоциации негативно сказался на общественном дискурсе. Противоположные или отличные от общепринятых мнения зачастую рассматриваются в качестве потенциального источника нестабильности, а не способа укрепить верховенство закона. С 1991 года Казахстан проделал огромный путь. В стремлении расширить возможности населения основной упор делался на экономические реформы, однако чаяния молодого поколения, не заставшего суровой советской реальности, простираются гораздо дальше. Поэтому вполне естественно, что им хочется взять судьбу своего общества в собственные руки и участвовать в общественной жизни. Как было отмечено представителями властей, Казахстан пережил стремительное экономическое развитие, что в условиях финансовых трудностей и геополитических изменений может быть сопряжено с социальными потрясениями. Обеспокоенность по этому поводу обоснована и может быть снята лишь за счет обеспечения того, чтобы законодательство отвечало международным стандартам в области прав человека, и расширения демократического пространства. Создание благоприятных условий для гражданского общества является незаменимым способом не только продолжить текущие процессы реформ при более широкой поддержке со стороны населения, но и заложить прочную институциональную основу с представительной, чуткой и подотчетной системой управления, способной оградить общество от излишних потрясений. Любые перемены даются с трудом. Реформы требуют определенной политической отваги и воли, но Специальный докладчик убежден в том, что Казахстан в силах в короткие сроки обеспечить соблюдение прав на свободу мирных собраний и свободу ассоциации.

      93. Специальный докладчик предлагает властям обеспечить широкое распространение настоящего доклада, с тем чтобы он послужил отправной точкой для начала в обществе диалога о расширении гражданского пространства. В разрабатываемом Казахстаном плане действий в области прав человека до 2020 года, который будет направлен на выполнение рекомендаций, вынесенных по итогам универсального периодического обзора, с учетом позиций гражданского общества должны быть изложены комплексные меры, необходимые для приведения законов и практики в соответствие с различными рекомендациями международных правозащитных механизмов.

      94. Хотя в настоящем докладе отмечаются определенные недостатки в деле осуществления прав на свободу мирных собраний и свободу ассоциации, Специальный докладчик хотел бы вновь подчеркнуть, что как его обзор, так и рекомендации должны восприниматься в духе конструктивного диалога. Со времени обретения независимости Казахстан достиг колоссального прогресса в экономической области, и Специальный докладчик твердо убежден в том, что страна способна добиться аналогичных успехов в области прав на свободу мирных собраний и свободу ассоциации. Специальный докладчик вновь подчеркивает, что он всегда готов помочь властям в достижении этих целей и открыт для идеи проведения миссии в рамках последующих действий и оказания технического содействия в разработке новых законов или поправок.

      95. Специальный докладчик выносит следующие общие рекомендации:

      a) признать де-юре и де-факто, что права на свободу мирных собраний и свободу ассоциации играют решающую роль в поощрении плюрализма, воспитании терпимости и широты взглядов, благодаря чему уважаются и защищаются противоположные, отличные от общепринятых или не разделяемые большинством взгляды и убеждения;

      b) обеспечить, чтобы никто не привлекался к уголовной ответственности за осуществление прав на свободу мирных собраний и свободу ассоциации и не подвергался угрозам применения насилия или насилию, притеснениям, преследованию, запугиваниям или репрессиям;

      c) обеспечить, чтобы любые ограничения в части прав на свободу мирных собраний и свободу ассоциации преследовали законную цель, устанавливались законом, были соразмерными преследуемой цели и необходимыми в демократическом обществе;

      d) обеспечить, чтобы жертвы нарушений прав на свободу мирных собраний и свободу ассоциации и злоупотреблений ими имели право на эффективное средство правовой защиты;

      e) выполнять рекомендации, касающиеся свободы ассоциации и свободы мирных собраний, включая рекомендации, содержащиеся в соображениях, принимаемых договорными органами Организация Объединенных Наций в связи с индивидуальными сообщениями.

      96. Что касается права на свободу ассоциации, то Специальный докладчик призывает компетентные органы:

      a) дать четкое и узкое определение преступления, состоящего в возбуждении розни (статья 174 нового Уголовного кодекса), с тем чтобы привести его в соответствие с нормами международного права прав человека и избежать каких-либо негативных последствий с точки зрения осуществления права на свободу мирных собраний и свободу ассоциации;

      b) внести поправки в закон "О политических партиях" с целью расширить возможности граждан создавать политические партии, в том числе посредством сокращения числа лиц, требуемого для формирования политической партии, и установления четких сроков для регистрации, вопрос о которой должен рассматриваться независимым органом;

      c) обеспечить людям возможность создавать профессиональные союзы по своему выбору и вступать в них, в том числе отменив обязательную государственную регистрацию;

      d) обеспечить, чтобы законом "Об общественных объединениях" предусматривалась возможность свободного функционирования незарегистрированных объединений и чтобы любые поправки, касающиеся доступа к финансированию, не сказывались на независимости объединений, в том числе распространив сферу компетенции предлагаемого нового механизма, занимающегося предоставлением грантов, исключительно на государственные средства;

      e) отменить положение, в соответствии с которым правонарушением считается "незаконное вмешательство членов общественных объединений в деятельность государственных органов" (статья 403 нового Уголовного кодекса);

      f) пересмотреть закон "О религиозной деятельности и религиозных объединениях", с тем чтобы религиозные объединения могли создаваться и свободно функционировать без предварительного согласия со стороны государства.

      97. Что касается права на свободу мирных собраний, то Специальный докладчик призывает компетентные органы:

      a) в конкретно установленные сроки и при участии гражданского общества принять новый закон о публичных собраниях, который соответствовал бы нормам международного права прав человека. В новом законе должна быть отменена процедура получения предварительного разрешения государства для проведения собрания; дано четкое и узкое определение ограниченного числа мест, в которых запрещено проводить собрания; прямо указано, что обязанность по обеспечению общественного порядка и безопасности лежит исключительно на государстве, и отменена уголовная ответственность за "участие в незаконном собрании" (статья 400 Уголовного кодекса);

      b) соблюдать права на безопасность и свободу и право считаться невиновным, пока не будет доказано обратное, в том числе обеспечив, чтобы никто не подвергался "задержанию в превентивном порядке" за осуществление своего права на мирные собрания;

      c) обеспечить, чтобы сотрудники правоохранительных органов обращались к ненасильственным средствам усмирения, прежде чем прибегать к применению силы, и в случаях, когда применение силы неизбежно, проявлять сдержанность, руководствуясь серьезностью правонарушения и преследуемыми целями и действуя с должным уважением к человеческим жизням;

      d) провести международное независимое расследование трагических событий в Жанаозене и Шетпе, с тем чтобы привлечь к ответственности лиц, виновных в нарушениях прав человека, и возместить ущерб жертвам;

      e) рассмотреть возможность досрочного освобождения Владимира Козлова за "хорошее поведение", как это предусмотрено национальным законодательством;

      f) пересмотреть обвинительные приговоры, вынесенные жанаозенским нефтяникам, которые утверждают, что их вынудили дать признательные показания с помощью пыток или неправомерного обращения.

      98. Кроме того, Специальный докладчик призывает компетентные органы:

      a) обеспечить всесторонний учет рекомендаций Платформы для диалога по человеческому измерению, с тем чтобы расширить возможности участия гражданского общества в общественных делах;

      b) увеличить бюджет и повысить уровень независимости национального правозащитного учреждения.