Заключительные замечания по третьему периодическому докладу Казахстана (Конвенция против пыток и других жестоких, бесчеловечных или унижающих достоинство видов обращения и наказания)

Заключительные замечания Комитета против пыток от 12 декабря 2014 года

      1. Комитет против пыток рассмотрел третий периодический доклад Казах- стана (CAT/C/KAZ/3) на своих 1270-м и 1273-м заседаниях, состоявшихся 17 и 18 ноября 2014 года (CAT/C/SR.1270 и CAT/C/SR.1273), и на своих 1286-м и 1287-м заседаниях (CAT/C/SR.1286 и CAT/C/SR.1287), состоявшихся 27 ноября 2014 года, принял следующие заключительные замечания.

А. Введение

      2. Комитет благодарит государство-участник за представление своего треть- его периодического доклада. Комитет с признательностью отмечает качество состоявшегося диалога с многочисленной и многопрофильной делегацией государства-участника высокого уровня, а также представленных в устной и письменной форме ответов на вопросы и проблемы, сформулированные в ходе рассмотрения доклада.

В. Позитивные аспекты

      3. Комитет приветствует присоединение государства-участника к нижеизложенным международным и региональным договорам и их ратификацию. К ним относятся:
      а) Международная конвенция для защиты всех лиц от насильственных исчезновений - 27 февраля 2009 года;
      b) первый Факультативный протокол к Международному пакту о гражданских и политических правах - 30 июня 2009 года.
      4. Комитет приветствует усилия государства-участника по пересмотру своего законодательства, имеющего отношение к Конвенции, в том числе принятие таких документов, как:
      а) Нормативное постановление Верховного суда № 7 "О применении норм уголовного и уголовно-процессуального законодательства по вопросам соблюдения личной свободы и неприкосновенности достоинства человека, противодействия пыткам, насилию, другим жестоким или унижающим человеческое достоинство видам обращения и наказания" - 28 декабря 2009 года;
      b) Закон Республики Казахстан "О беженцах" (Закон о беженцах) -4 декабря 2009 года;
      с) Закон "О профилактике бытового насилия" - 4 декабря 2009 года;
      d) Закон "О правоохранительной службе", в соответствии с которым временно отстраняются от службы лица, виновные в нарушении положений статьи 159 Уголовно-процессуального кодекса - 6 января 2011 года;
      e) поправки к Уголовному кодексу (пункт 1 статьи 141, "Преступления против конституционных и иных прав и свобод человека и гражданина"), направленные на ужесточение уголовного наказания за применение пыток - 18 января 2011 года;
      f) Закон о национальном превентивном механизме - 2 июля 2013 года.
      5. Комитет приветствует также усилия государства-участника по изменению своих стратегий, программ и административных мер в целях осуществления Конвенции, в том числе принятие таких документов, как:
      а) Совместный приказ № 30 Министерства юстиции, № 56 Министерства здравоохранения, № 41 Министерства внутренних дел и № 15 Председателя Комитета национальной безопасности об обеспечении обязательного участия специалистов в области судебной медицины в проведении медицинского освидетельствования - в январе и феврале 2010 года;
      b) Приказ № 7 Генерального прокурора "Об утверждении Инструкции по проверке заявлений о пытках и иных незаконных методах, связанных с жестоким обращением с лицами, вовлеченными в уголовный процесс и содержащимися в специализированных учреждениях, и их предупреждению", который определяет первоначальный период содержания под стражей - 1 февраля 2010 года;
      с) Совместный приказ № 31 Министерства юстиции, № 10 Генерального прокурора, № 46 Министерства внутренних дел, № 16 Председателя Комитета национальной безопасности и № 13 Председателя Агентства по борьбе с экономической и коррупционной преступностью "О взаимодействии правоохранительных органов и субъектов гражданского общества при осуществлении проверок жалоб о пытках и иных недозволенных методах ведения дознания и следствия, а также уголовного преследования по данным фактам" - в феврале 2010 года;
      d) Приказ № 9 Генерального прокурора, содержащий правила поведения дежурных прокуроров в полицейских участках - 30 января 2012 года;
      е) План действий на 2010-2012 годы по реализации рекомендаций Комитета против пыток - 4 февраля 2010 года;
      f) Национальный план действий в области прав человека на 2009-2012 годы;
      g) Концепция правовой политики Республики Казахстан на период с 2010 до 2020 года;
      h) Программа развития уголовно-исполнительной системы на 2012-2015 годы;
      i) План мероприятий по борьбе, предотвращению и профилактике преступлений, связанных с торговлей людьми, на 2012-2014 годы - 24 октября 2012 года.
      6. Комитет приветствует поправки, которые были внесены в июле 2014 года в Уголовный кодекс, Уголовно-процессуальный кодекс, Уголовно-исполнительный кодекс и Кодекс об административных правонарушениях и которые вступят в силу 1 января 2015 года.

С. Основные вопросы, вызывающие обеспокоенность, и рекомендации

Пытки и жестокое обращение в помещениях органов, осуществляющих
уголовное преследование

      7. Приветствуя меры, принимаемые государством-участником с целью укрепления вышеуказанных законов и стратегий в отношении защиты прав человека и предупреждения пыток и жестокого обращения, Комитет по-прежнему выражает обеспокоенность по поводу сообщений о том, что на практике эти законы и стратегии не выполняются надлежащим образом. Комитет особо обе спокоен постоянными сообщениями о применении сотрудниками правоохранительных органов пыток и жестокого обращения, в том числе угроз сексуального насилия и изнасилования, в изоляторах временного содержания (ИВС) и следственных изоляторах (СИЗО), находящихся под юрисдикцией Министерства внутренних дел и Комитета национальной безопасности, с целью получения "добровольных признаний" или сведений для их использования в качестве доказательств в ходе судопроизводства по уголовным делам (статья 2).
      Государству-участнику следует принять эффективные меры для полноценного соблюдения на практике своего законодательства, в частности для:
      а) реализации своей заявленной политики полной нетерпимости к пыткам и жестокому, бесчеловечному или унижающему достоинство обращению или наказанию путем публичного и недвусмысленного осуждения пыток во всех их формах с основным упором на сотрудников полиции и с ясным предупреждением, что любое лицо, совершающее такие деяния, иным образом содействующее применению пыток или жестокого обращения или принимающее участие в этих актах, будет привлечено к ответственности за них в соответствии с законом и понесет наказание, соразмерное тяжести совершенного преступления;
      b) внесения поправок в Уголовно-процессуальный кодекс, предусматривающих ведение обязательной видеозаписи допросов и оснащение всех мест лишения свободы устройствами для видео- и аудиозаписи;
      с) проведения эффективных уголовных расследований в связи со всеми утверждениями о пытках и предоставления надлежащих ресурсов следователям для выполнения ими своих служебных обязанностей.

Проведение эффективных расследований в связи с утверждениями o
пытках и жестоком обращении и преследование в судебном порядке
виновных

      8. Приветствуя создание специальной прокуратуры, уполномоченной контролировать ход расследований, проводимых в связи с утверждениями о пытках и жестоком обращении, в том числе о сексуальном насилии, со стороны государственных должностных лиц, Комитет выражает обеспокоенность по поводу сообщений о том, что предварительное расследование в связи с большинством утверждений о пытках и жестоком обращении по-прежнему проводится в том отделе, в котором работают обвиняемые в пытках лица. Кроме того, Комитет обеспокоен тем, что сообщения о применении пыток и жестокого обращения, получаемые от лишенных свободы лиц членами государственных комитетов по мониторингу и Национального превентивного механизма государства-участника, направляются не независимому следственному органу, а обратно органам власти, отвечающим за места лишения свободы, что создает угрозу принятия репрессивных мер в отношении лиц, сообщающих о пытках. Комитет также обеспокоен данными, полученными из официальных источников и свидетельствующими о том, что судебные разбирательства были проведены лишь в отношении 2% жалоб на пытки, полученных государством (статьи 12 и 13).
      Государству-участнику следует:
      а) создать эффективный, обладающий необходимыми ресурсами, независимый и подотчетный орган, способный проводить своевременные, беспристрастные, тщательные и эффективные расследования, в том числе предварительные расследования, в связи со всеми утверждениями о пытках и жестоком обращении, обеспечив, чтобы такие расследования никогда не проводились сотрудниками, работающими в том же ведомстве, что и обвиняемые лица;
      b) обеспечить, чтобы такой независимый орган также был уполномочен получать жалобы на пытки и жестокое обращение со стороны сотрудников правоохранительных органов, в том числе жалобы на сексуальное насилие, и принимать по ним меры; обеспечить, чтобы лишенные свободы лица могли передавать конфиденциальные жалобы такому органу, и обеспечить, чтобы этот орган мог эффективно защищать подающих жалобы лиц от репрессивных мер;
      с) сообщить Комитету информацию о количестве жалоб на пытки, поданных лишенными свободы лицами; количестве проведенных расследований в связи с утверждениями о пытках и жестоком обращении с указанием органа (органов), проводившего (проводивших) такие расследования; числе лиц, в отношении которых было проведено судебное разбирательство, с указанием предъявленных им обвинений; а также о мерах наказания, назначенных виновным.

Привлечение к ответственности виновных в применении пыток

      9. Отмечая, что пытки запрещены в соответствии со статьей 347 -1 и статьей 141-1 Уголовного кодекса (в соответствии со статьей 145 обновленного варианта Уголовного кодекса, который вступит в силу в 2015 году), Комитет выражает обеспокоенность по поводу того, что сотрудники правоохранительных органов, обвиненные в совершении деяний, представляющих собой пытки, часто преследуются в судебном порядке по статьям 307 и 308 Уголовного кодекса (статьям 361 и 362 обновленного варианта Уголовного кодекса) за "злоупотребление должностными полномочиями" и "превышение власти или должностных полномочий", которые предусматривают наказание в виде лишения свободы до пяти лет, и за нарушение статьи 107 Уголовного кодекса, которая запрещает "причинение физических или психических страданий путем систематического нанесения побоев или иными насильственными действиями" и в соответствии с которой применение пыток является отягчающим обстоятельством. Кроме того, Комитет обеспокоен тем, что лишь небольшое число лиц были признаны виновными в применении пыток. Комитет также обеспокоен сообщениями о случаях, когда лица, признанные виновными в применении пыток в соответствии с Уголовным кодексом, тем не менее подвергались крайне мягкому наказанию, такому как условное наказание и условно-досрочное освобождение (статьи 2 и 4).
      Государству-участнику следует обеспечить, чтобы все лица, обвиненные в совершении деяний, представляющих собой пытки по смыслу Конвенции, преследовались в судебном порядке за совершение преступления в виде пыток в соответствии со статьями 347-1 и 141-1 Уголовного кодекса (в соответствии со статьей 145 обновленного варианта Уголовного кодекса, который вступит в силу в 2015 году), а не за менее серьезные правонарушения. Государству-участнику следует обеспечить, чтобы признанным виновными лицам назначались надлежащие меры наказания, соизмеримые с тяжестью такого преступления, как пытки, в соответствии с пунктом 2 статьи 4 Конвенции.

Передача Министерству юстиции полномочий, связанных с
содержанием под стражей

      10. Комитет серьезно обеспокоен тем, что, несмотря на его вынесенную государству-участнику предыдущую рекомендацию завершить процесс передачи контроля за всеми местами лишения свободы и следственными изоляторами от Министерства внутренних дел Министерству юстиции, вместо этого государство-участник в 2011 году передало полномочия по управлению уголовно-исполнительной системой обратно Министерству внутренних дел. Комитет с сожалением отмечает, что делегация государства-участника в ходе обзора заявила о своем намерении сохранить статус-кво. Комитет вновь выражает свою обеспокоенность тем, что, когда места лишения свободы входят в ведение министерства, которому подчиняются полиция и силы внутренней безопасности, это побуждает следственные органы использовать помещение под стражу в качестве инструмента следственной процедуры или средства принуждения заключенных дать признательные показания в отношении выдвигаемых против них обвинений и тем самым увеличивает риск применения пыток и жестокого обращения в таких местах лишения свободы (статьи 2 и 11).
      Комитет повторно рекомендует государству-участнику вывести из подчинения Министерства внутренних дел все места лишения свободы и предварительного содержания под стражей, в том числе тюрьмы, изоляторы временного содержания (ИВС) и следственные изоляторы (СИЗО). Такая мера соответствовала бы международным нормам и ограничивала бы попытки работающих в местах лишения свободы должностных лиц применять пытки и жестокое обращение.

События, произошедшие в Жанаозене в декабре 2011 года

      11. Комитет серьезно обеспокоен сообщениями о том, что государство-участник не провело эффективных расследований в связи с утверждениями o применении пыток и жестокого обращения должностными лицами в ходе допросов лиц, задержанных в связи с насилием, совершенным во время протестов во Жанаозене 16 декабря 2011 года. Комитет особо обеспокоен сообщениями о том, что большинство из 37 обвиняемых, в отношении которых в марте 2012 года проводилось судебное разбирательство в связи с применением насилия, в ходе судебного процесса отказались от своих признательных показаний, так же, как и 10 свидетелей, заявив, что их признательные показания были получены с применением пыток и жестокого обращения, когда они содержались под стражей в полицейских участках в режиме строгой изоляции. Однако по этим жалобам на пытки не было проведено никаких судебных разбирательств. Комитет вновь выражает свою обеспокоенность по поводу утверждений Розы Тулетаевой о том, что сотрудники полиции пытали ее, в частности душили пластиковыми пакетами и подвешивали за волосы. Комитет также повторяет свою обеспокоенность по поводу того, что государство-участник не обеспечило судебное преследование лиц, непосредственно ответственных за применение пыток в отношении Базарбая Кенжебаева, случайного свидетеля, который скончался через два дня после его освобождения из-под стражи в полицейском участке, где сотрудники полиции избивали его в ходе допроса; в связи с его смертью судебному преследованию подвергся лишь один человек за то, что он "допустил незаконное содержание Кенжебаева в ИВС и не обеспечил ему своевременную госпитализацию". Комитет отмечает высказанное в 2012 году мнение бывшего Верховного комиссара Организации Объединенных Наций по правам человека о том, что "по всей видимости, не было проведено надлежащего расследования" в связи с этими утверждениями о применении пыток и принуждении к даче признательных показаний, что вызывает общую обеспокоенность по поводу проведения надлежащих судебных разбирательств (статьи 2, 4 и 12-16).
      Комитет напоминает о полном запрещении пыток в соответствии с пунктом 2 статьи 2 Конвенции, в котором указано, что "никакие исключительные обстоятельства, какими бы они ни были, будь то состояние войны или угроза войны, внутренняя политическая нестабильность или любое другое чрезвычайное положение, не могут служить оправданием пыток". Кроме того, Комитет обращает внимание государства-участника на пункт 5 своего замечания общего порядка № 2 (2007) об имплементации статьи 2 государствами-участниками, в котором указано, что эти "исключительные обстоятельства" включают в себя "любую угрозу террористических актов или насильственных преступлений, а также вооруженные конфликты международного или немеждународного характера". В связи с вышесказанным государству-участнику следует:
      а) документировать все сообщения о применении пыток или иного вида жестокого обращения в ходе событий в Жанаозене и обеспечить проведение быстрых, тщательных и беспристрастных расследований в связи со всеми этими сообщениями;
      b) разрешить проведение независимого международного расследования этих событий и изучение их причин и последствий, как это предложила бывший Верховный комиссар по правам человека в ходе ее поездки в государство-участник в 2012 году;
      с) обеспечить надлежащее преследование в судебном порядке предполагаемых виновных, в том числе соответствующих руководителей, и, в случае признания их вины, назначить им меры наказания, соразмерные тяжести совершенного ими преступления, в соответствии со статьей 4 Конвенции, в том числе лицам, виновным в применении пыток в отношении Базарбая Кенжебаева, повлекших за собой его смерть;
      d) пересмотреть обвинительные приговоры, вынесенные лицам, которые утверждают, что их принудили к даче признательных показаний под пытками и в результате жестокого обращения с ними, с целью проверки того, имело ли место нарушение Конвенции;
      е) возместить ущерб, нанесенный жертвам пыток и жестокого обращения, и обеспечить их реабилитацию в соответствии с замечанием общего порядка № 3 (2012) об осуществлении статьи 14 Конвенции государствами-участниками.

Основные правовые гарантии

      12. Комитет обеспокоен сообщениями о том, что на практике лишенные свободы лица не реализуют все основные правовые гарантии защиты от пыток и жестокого обращения, которые предусмотрены в законодательстве государства-участника и которые должны обеспечиваться сразу же после лишения этих лиц свободы, такие как право лишенного свободы лица получать информацию о своих правах; право в оперативном порядке и наедине встречаться с выбранным им адвокатом или получать бесплатные услуги назначенного государством адвоката; а также право информировать о своем пребывании под стражей и своем месте нахождения родственника или какое-либо лицо по своему усмотрению. Хотя государство-участник требует от сотрудников правоохранительных органов оперативно регистрировать заключенных и передавать их следователям в течение трех часов с момента их лишения свободы, Комитет получил множественные сообщения о том, что государственные должностные лица не выполняют эти правила на практике. Кроме того, Комитет обеспокоен многочисленными сообщениями о том, что лишенным свободы лицам неправомерно отказывают в доступе к адвокату и контактам с членами их семьи в период между лишением их свободы и регистрацией. Комитет с сожалением отмечает, что он не получил запрошенную у государства-участника информацию о дисциплинарных взысканиях в случае несоблюдения этих правовых гарантий. Он также обеспокоен тем, что в законодательстве государства-участника не предусмотрен ряд основных гарантий, например, лишенные свободы лица не обладают правом пройти медицинский осмотр у независимого врача, и государство-участник все еще не обеспечило право задержанного лица или его представителя обращаться в суд с просьбой о проверке законности его помещения под стражу в рамках процедуры хабеас корпус (статьи 2, 12, 13 и 16).
      Государству-участнику следует принять эффективные меры для обеспечения того, чтобы всем задержанным лицам с момента лишения свободы по закону и на практике предоставлялись все основные правовые гарантии защиты от пыток и жестокого обращения, в частности для обеспечения того, чтобы:
      а) должностные лица регистрировали точную дату, время и место помещения под стражу лишенных свободы лиц и, в частности, точно записывали фактическое время задержания, с тем чтобы первые незарегистрированные часы подтвержденного лишения свободы с момента задержания до доставки в полицейский участок не могли использоваться сотрудниками правоохранительных органов для получения признательных показаний под пытками;
      b) должностные лица соблюдали это требование, а выполнение этой процедуры тщательно контролировалось, и применялись меры наказания в случае фальсификации данных;
      с) должностные лица соблюдали максимальный трехчасовой срок, установленный для первого этапа лишения свободы с момента фактического задержания до передачи задержанного лица следователю;
      d) все лишенные свободы лица имели право эффективным и оперативным образом оспорить законность своего задержания в рамках процедуры хабеас корпус, а должностные лица в каждом таком случае лично доставляли ходатайствующее лицо в суд;
      е) все лишенные свободы лица с самого первого момента лишения их свободы информировались о своих правах, в том числе о праве на бесплатного адвоката, предоставляемого государством;
      f) лишенные свободы лица могли вскоре после лишения их свободы на практике незамедлительно связаться с каким-либо родственником или иным лицом по своему усмотрению; чтобы в отношении любого должностного лица, не позволившего оперативно проинформировать родственников задержанного, применялись дисциплинарные или иные меры наказания;
      g) в законодательном порядке и на практике лишенные свободы лица могли сразу после их задержания запрашивать и получать медицинское освидетельствование, проводимое независимым врачом.

Уполномоченный по правам человека (Омбудсмен) и Национальный
превентивный механизм

      13. Приветствуя наделение государством-участником Уполномоченного по правам человека (Омбудсмена) функциями Национального превентивного механизма в соответствии с Факультативным протоколом к Конвенции в рамках модели "Омбудсмен+", Комитет выражает обеспокоенность в связи тем, что Национальный превентивный механизм все еще не смог совершить специальных проверок из-за бюрократических трудностей. Кроме того, Комитет обеспокоен тем, что мандат Национального превентивного механизма не предусматривает посещения всех мест лишения свободы, таких как отделения полиции и Комитета национальной безопасности, сиротские приюты, медицинские и социальные учреждения для детей-инвалидов, специальные закрытые учебные заведения, интернаты для престарелых и инвалидов и военные казармы. Он обеспокоен тем, что выводы и рекомендации Национального превентивного механизма будут представляться лишь в форме ежегодного доклада, который будет предварительно изучаться и утверждаться Президентом. Напоминая о своих предыдущих заключительных замечаниях (CAT/C/KAZ/CO/2, пункт 23), принятых в ноябре 2008 года, Комитет выражает обеспокоенность по поводу постоянных сообщений об ограниченной компетенции и независимости Управления Уполномоченного по правам человека (Омбудсмена) (статья 2).
      Государству-участнику следует обеспечить независимость Управления Уполномоченного по правам человека (Омбудсмена) путем закрепления его создания в конституционном или ином нормативно-правовом акте и расширить его полномочия, с тем чтобы оно могло эффективно работать во всех районах страны в рамках своей расширенной роли в качестве национального правозащитного учреждения в соответствии с Принципами, касающимися статуса национальных учреждений по защите и поощрению прав человека (Парижскими принципами) и в качестве Национального превентивного механизма в соответствии с Факультативным протоколом к Конвенции. Необходимо расширить полномочия Национального превентивного механизма и включить в них мониторинг всех мест лишения свободы, таких как отделения полиции и Комитета национальной безопасности, сиротские приюты, медицинские и социальные учреждения для детейинвалидов, специальные закрытые учебные заведения, интернаты для престарелых и инвалидов и военные казармы, а также полномочия по проверке условий обращения с детьми в пенитенциарных и непенитенциарных учреждениях. Необходимо принять меры для улучшения способности этого механизма проводить срочные и внеплановые проверки мест содержания под стражей по соответствующей просьбе. Государству-участнику следует изучить вопрос о том, чтобы разрешить этому механизму публиковать свои выводы и рекомендации вскоре после осуществления проверок, а не исключительно на ежегодной основе, и обеспечить, чтобы члены этого механизма и население в целом могли оценивать ход выполнения этих рекомендаций. Ежегодный и другие доклады этого механизма не должны изучаться и утверждаться Президентом до их публикации.

Мониторинг мест лишения свободы

      14. Комитет приветствует постоянную поддержку государством-участником работы 14 общественных комитетов по мониторингу, в состав которых входит 101 член из различных групп неправительственных организаций, а также полученную информацию о том, что такие комитеты ежегодно проводят несколько сотен проверок мест лишения свободы. Комитет обеспокоен сообщениями о том, что общественные комитеты по мониторингу сталкиваются с проблемой получения доступа к ним, что не позволяет им надлежащим образом выполнять свою работу из-за их ограниченных полномочий, способности проводить встречи наедине и невозможности осуществлять внеплановые проверки.
      Государству-участнику следует в законодательном порядке разрешить членам общественных комиссий по мониторингу наедине сообщать лицам, с одержащимся под стражей, что цель их посещения заключается в проверке того, не подвергаются ли они пыткам или жестокому обращению, а также обеспечить на практике, чтобы задержанные и заключенные не подвергались репрессиям после какого-либо общения между ними и членами общественных комитетов по мониторингу.
Государству следует наделить общественные комитеты по мониторингу полномочиями по проведению внеплановых проверок в местах лишения свободы, проведению частных встреч и публикации своих выводов с целью распространения результатов своего мониторинга и возложения на должностные лица ответственности за устранение поднятых ими проблем.

Отправление правосудия

      15. Принимая к сведению утверждения государства-участника о том, что в основе системы отправления правосудия по уголовным делам лежит принцип "состязательности" и "равноправия сторон" и что в настоящее время рассматривается "вопрос о разрешении адвокатам собирать доказательства", Комитет выражает обеспокоенность по поводу имеющейся информации об отсутствии необходимого паритета между соответствующими ролями прокуроров, адвокатов и судей. Комитет особо обеспокоен доминирующей ролью прокурора в судебном разбирательстве и отсутствием у адвокатов полномочий собирать и представлять доказательства, что, как сообщается, приводит к тому, что судьи при принятии решений в гораздо большей степени опираются на свидетельства, представляемые прокурором, на что Комитет уже обращал внимание в контексте судебного разбирательства по делу правозащитника Евгения Жовтиса. Кроме того, он обеспокоен сообщениями о случаях, когда адвокатам не позволялось лично присутствовать в ходе апелляционного производства, и о том, что следователи сами могут выбирать предоставляемых государством адвокатов, что демотивирует этих адвокатов защищать своих клиентов. Комитет по-прежнему обеспокоен сообщениями об отсутствии судебного контроля над действиями прокуроров, а также о том, что судьи с излишним почтением относятся к прокурорам из-за их недостаточной независимости от исполнительной власти (статьи 2 и 10).
      Государству-участнику следует провести структурные реформы системы отправления правосудия с целью ее практического уравновешивания и обеспечения равенства состязательных возможностей при выполнении прокурором и адвокатом своих соответствующих ролей в ходе судебных процессов и обеспечения независимости судебной власти. Государству участнику следует реформировать систему судебного преследования и обеспечить больший контроль за деятельностью прокуроров со стороны судей. Необходимо разрешить адвокатам собирать и представлять свидетельства с самого начала судебного разбирательства и приглашать свидетелей со стороны защиты, а также предоставить им надлежащий, эффективный и беспрепятственный доступ ко всем свидетельствам, собираемым органами, осуществляющими судебное преследование.

Невысылка

      16. Отмечая принятие Закона о беженцах, Комитет выражает обеспокоенность по поводу того, что действующие процедуры и практика в отношении выдворения, высылки и экстрадиции, включая принятие дипломатических заверений, могут не соответствовать обязательствам государства-участника по статье 3 Конвенции. Комитет обеспокоен тем, что заявления сирийских и украинских граждан о предоставлении убежища систематически отклоняются и что людей продолжают экстрадировать в соответствии с двусторонними или многосторонними соглашениями об экстрадиции и международными и региональными договорами, такими как Конвенция о правовой помощи и правовых отношениях по гражданским, семейным и уголовным делам и Шанхайская конвенция о борьбе с терроризмом, сепаратизмом и экстремизмом. Кроме того, он обеспокоен тем, что просители убежища и беженцы из Узбекистана и Китая особо подвержены выдворению, возвращению и экстрадиции. Комитет отмечает полученные им сообщения о случаях принудительного возвращения зарегистрированных в Департаменте миграционной полиции просителей убежища в страны их происхождения до вынесения решений по их ходатайствам о предоставлении убежища и решений в рамках процедуры обжалования отклоненных ходатайств о предоставлении убежища. Комитет также обеспокоен заявлением государстваучастника о том, что оно запрашивает дипломатические заверения у соответствующих государств в том, что по возвращении лиц в места лишения свободы на родине они не будут подвергаться пыткам или жестокому обращению, а также опираются на эти дипломатические заверения, как это имело место в отношении 28 просителей убежища, возвращенных государством-участником в Узбекистан в 2012 году на основании дипломатических заверений, в то время как Комитет постановил, что их следует возвратить в Казахстан и возместить им нанесенный ущерб (статья 3).
      Государству-участнику следует:
      а) принять все необходимые меры для обеспечения практического соблюдения принципа невысылки, в частности посредством приведения своего законодательства, процедур и практики в соответствие со статьей 3 Конвенции;
      b) обеспечить равное обращение со всеми просителями убежища и беженцами без какой-либо дискриминации и предоставить дополнительную защиту лицам, которые официально не признаны беженцами;
      c) обеспечить наличие надлежащих судебных механизмов пересмотра решений и предоставить необходимые правовые средства защиты и гарантии лицам, подлежащим выдаче или возвращению, разработать административные и судебные руководящие указания и критерии для определения риска применения пыток и позволить таким лицам эффективно обжаловать решения о выдаче или возвращении с приостановкой их действия;
      d) обеспечить, чтобы ни одно лицо не выдворялось, не экстрадировалось и не возвращалось в ту или иную страну, если существуют серьезные основания полагать, что это лицо может подвергнуться там судебному преследованию, пыткам и другим видам жестокого обращения;
      e) создать эффективные механизмы мониторинга на этапе после возвращения для лиц, которые были выдворены, экстрадированы или возвращены государством-участником;
      f) отказаться от использования дипломатических заверений, не опираться на них и не применять их для подмены полного запрета на высылку;
      g) выполнить решения Комитета по делам, в рамках которых он постановил, что государство-участник нарушило свои обязательства по статье 3 Конвенции, включая дело № 444/2010 ("Тоиржон Абдусаматов и др. против Казахстана"), путем обеспечения возвращения подавших жалобы лиц в Казахстан и возмещения нанесенного им ущерба, в том числе предоставления надлежащей компенсации, за пытки или жестокое обращение, которым они подверглись в результате их возвращения в Узбекистан.

Условия содержания под стражей

      17. Приветствуя сокращение числа заключенных лиц в результате снятия уголовной ответственности за некоторые деяния, условно-досрочного освобождения, амнистии, президентского помилования и использования не связанных с тюремным заключением мер наказания, Комитет выражает обеспокоенность по поводу большого числа лиц, содержащихся в местах лишения свободы. Кроме того, он обеспокоен ветхой инфраструктурой и малопригодными материальными условиями в ряде следственных изоляторов и исправительных учреждений, которые не соответствуют международным нормам, в том числе недостаточным количеством и качеством питания и низким уровнем медицинского обслуживания, в частности применительно к заключенным с серьезными и инфекционными заболеваниями, такими как туберкулез и ВИЧ/СПИД, а также высокими показателями смертности среди них. Кроме того, Комитет обеспокоен сообщениями о том, что заключенные лица в течение продолжительного срока содержались в одиночных камерах и не получали необходимого медицинского обслуживания за то, что они выражали мнения, защищаемые нормами права прав человека. Комитет вновь выражает особую обеспокоенность по поводу сообщений о содержании в одиночной камере Арона Атабека и непредоставлении ему необходимого медицинского обслуживания (статьи 2, 11-13 и 16).
      Государству-участнику следует:
      а) улучшить материальные условия содержания под стражей согласно соответствующим положениям Минимальных стандартных правил обращения с заключенными, в том числе путем предоставления надлежащего по количеству и качеству питания, обеспечения жизненного пространства в соответствии с существующими международными нормами; проведения ремонта в имеющихся пенитенциарных учреждениях, строительства новых и закрытия старых пенитенциарных учреждений; а также, в частности, незамедлительного закрытия расположенных в подвальных и полуподвальных помещениях изоляторов временного содержания;
      b) предоставлять заключенным и задержанным надлежащий и эффективный медицинский уход, в том числе необходимые медикаменты, и обеспечивать их осмотр независимыми врачами, а также оперативное лечение специалистами лиц с серьезными и инфекционными заболеваниями, такими как туберкулез и ВИЧ/СПИД, и создать специальные помещения для ухода за такими больными;
      c) передать полномочия по управлению медицинским обслуживанием в изоляторах временного содержания и исправительных учреждениях Министерству здравоохранения;
      d) создать независимый механизм для получения жалоб от заключенных на условия их содержания под стражей, обеспечить конфиденциальность жалоб, опускаемых в специальные тюремные ящики для писем, принимать эффективные последующие меры в связи с такими жалобами с целью исправления ситуации и обеспечить, чтобы в отношении подающих жалобы заключенных не принимались репрессивные меры;
      е) обеспечить, чтобы независимые органы по мониторингу, упомянутые в пункте 13 выше, регулярно контролировали и посещали все места лишения свободы и имели к ним доступ;
      f) активнее использовать альтернативы тюремному заключению с учетом положений Минимальных стандартных правил Организации Объединенных Наций в отношении мер, не связанных с тюремным заключением (Токийские правила);
      g) провести независимую проверку условий содержания под стражей Арона Атабека и обеспечить, чтобы ни одно лицо не содержалось в одиночной камере и не было лишено необходимого медицинского обслуживания за реализацию права на свободное выражение мнений.

Насилие между заключенными и членовредительство

      18. Комитет обеспокоен сообщениями о том, что пенитенциарная система в стране носит исключительно карательный характер, не направлена на реабил итацию и реинтеграцию правонарушителей и организована по военной модели с использованием военнослужащих Министерства внутренних дел, которые носят маски и используют щиты для обеспечения безопасности. Кроме того, он обеспокоен случаями насилия среди заключенных в исправительных учреждениях уголовно-исполнительной системы, а также выражает тревогу в связи с сообщениями о существовании иерархии среди заключенных, в рамках которой некоторые заключенные оказывают давление на своих сокамерников, в том числе насилуют их, с согласия, а иногда при активной поддержке и подстрекательстве тюремного руководства, что приводит к насилию и дискриминации. Он обеспокоен тем, что, помимо физического насилия, заключенным угрожают обвинением их в дополнительных уголовных преступлениях, что может привести к продлению срока их заключения. Комитет серьезно обеспокоен случаями членовредительства среди заключенных с целью привлечения общественного внимания к тому, как с ними обращаются. Кроме того, он обеспокоен высоким уровнем смертности в местах лишения свободы, в том числе в результате самоубийств (статьи 2, 11-13 и 16).
      Государству-участнику следует принять меры, с тем чтобы:
      а) реформировать пенитенциарную систему главным образом с целью обеспечения реабилитации и реинтеграции правонарушителей и демилитаризации ее структуры;
      b) четко предупредить о том, что любое лицо, совершившее акты насилия или запугивания или иным образом причастное к таким деяниям или участвовавшее в них, будет нести за это ответственность перед законом и подвергаться наказанию, соразмерному тяжести совершенного преступления;
      с) активизировать меры по сокращению случаев насилия среди заключенных, в том числе совершаемого при активной поддержке и подстрекательстве тюремного руководства, путем проведения оперативных, беспристрастных, тщательных и эффективных расследований в связи с утверждениями о таких инцидентах, а также преследовать и наказывать в судебном порядке виновных;
      d) создать независимый механизм для свободного и независимого рассмотрения любых жалоб от заключенных на неправомерное обращение с ними и ненадлежащие условиях их содержания, принимать эффективные последующие меры в связи с этими жалобами для исправления ситуации и обеспечить, чтобы подающие жалобы заключенные не подвергались репрессиям. В случае любых репрессий проводить соответствующее расследование, предоставлять защиту жертвам и наказывать виновных;
      е) сократить численность заключенных, улучшить систему управления тюрьмами и соотношение заключенных и персонала, обучать тюремный и медицинский персонал тому, каким образом контактировать с заключенными, урегулировать разные ситуации и выявлять признаки уязвимого положения, а также тщательнее следить за уязвимыми заключенными и предоставлять им поддержку;
      f) обеспечить проведение оперативных, тщательных, эффективных и беспристрастных расследований в связи со всеми случаями смерти среди заключенных и судебное преследование лиц, подозреваемых в применении пыток, физического или психологического жестокого обращения и умышленной небрежности, и, в случае признания их вины, назначать им меры наказания, соразмерные тяжести совершенных ими деяний; обеспечить проведение независимой судебно-медицинской экспертизы во всех случаях смерти заключенных, разрешить членам семьи умерших лиц поручать проведение вскрытия независимым специалистам и обеспечить принятие судами государства-участника результатов такого вскрытия в качестве доказательств при рассмотрении уголовных и гражданских дел;
      g) памятуя о решении Конституционного совета, рассматривать членовредительство как одну из форм самовыражения и высказывания или действия, защищенного законодательством о свободе слова, а не как наказуемое правонарушение, и в этой связи отменить уголовную ответственность за это деяние в соответствии с действующим Уголовным кодексом (статья 360, часть 3) и обновленным вариантом Уголовного кодекса (статья 428).

Принудительное заключение правозащитников в психиатрические
учреждения

      19. Комитет серьезно обеспокоен сообщениями о ряде случаев принудительного помещения правозащитников в психиатрические учреждения. Несмотря на разъяснения, полученные от представителей государства-участника, Комитет по-прежнему выражает обеспокоенность по поводу принудительного удержания Зинаиды Мухортовой против ее воли в Балхашской психиатрической больнице, а также по поводу сообщений о том, что решение о помещении г -жи Мухортовой в эту больницу было принято в качестве репрессивной меры в ответ на ее правозащитную деятельность. Комитет отмечает, что семь мандатариев специальных процедур Организации Объединенных Наций обратили внимание на ее дело и выразили обеспокоенность по поводу утверждений о том, что ее принудительное удержание в психиатрической больнице может быть связано с ее правозащитной деятельностью, а также что этот вопрос поднимался Советом по правам человека в рамках универсального периодического обзора (статьи 2, 11-13 и 16).
      Государству-участнику следует обеспечить тщательный надзор и мониторинг со стороны судебных органов во всех случаях помещения в специализированные лечебные заведения лиц с умственными и психосоциальными расстройствами при предоставлении надлежащих правовых гарантий и возможности посещения этих учреждений независимыми органами по мониторингу. Порядок помещения в специализированные медицинские учреждения и лечения в них должен быть четко определен в законодательстве, а также предусматривать получение свободного и осознанного согласия пациента и соответствующего заключения квалифицированных медицинских работников. Комитет настоятельно призывает государствоучастник обеспечить проведение оперативного и независимого расследования признанным беспристрастным экспертом, представляющим какуюлибо международную организацию, такую как Всемирная организация здравоохранения, в связи с утверждениями о том, что принудительное удержание Зинаиды Мухортовой в Балхашской психиатрической больнице является неправомерным. Комитет просит проинформировать его через его секретариат о результатах этого расследования, как только они будут получены.

Насилие в семье

      20. Приветствуя принятие закона "О профилактике бытового насилия" в 2009 году, Комитет выражает обеспокоенность по поводу сохраняющихся частых случаев насилия в отношении женщин, в частности насилия в семье, небольшого количества расследований, проводимых в связи со случаями насилия в семье, отсутствия определения изнасилования в уголовном законодательстве, отсутствия сбора данных и того, что большинство приютов для жертв насилия в семье находится в ведении неправительственных организаций (статьи 2, 12-14 и 16).
      Государству-участнику следует:
      а) укрепить усилия по предупреждению насилия в отношении женщин, в частности насилия в семье, и обеспечить соблюдение на практике законодательства о борьбе с насилием в семье;
      b) обеспечить проведение оперативных, тщательных и беспристрастных расследований в связи с поступающими от жертв жалобами, судебное преследование подозреваемых и, в случае признания их вины, назначение им надлежащих и эффективных мер наказания, а также оказывать поддержку в осуществлении этой деятельности;
      с) обеспечить получение жертвами насилия в семье защиты и эффективных средств исправления ситуации, в том числе доступа к медицинским и юридическим услугам и психосоциальному консультированию, возмещение нанесенного им ущерба, включая реабилитацию, а также получение доступа к безопасным и надлежащим образом финансируемым приютам во всех районах страны;
      d) обеспечить, чтобы сотрудники правоохранительных и судебных органов, а также медицинские и социальные работники проходили соответствующую подготовку для принятия мер в ситуациях, связанных с насилием в семье;
      e) активизировать усилия по повышению уровня информированности населения в целом об этой проблеме;
      f) собрать и представить Комитету дезагрегированные данные о количестве и характере жалоб, расследований, преследований и приговоров, вынесенных в связи со случаями насилия в семье, а также о возмещении нанесенного жертвам ущерба и о трудностях, связанных с предупреждением таких деяний.

Торговля людьми

      21. Комитет приветствует прогресс, достигнутый государством-участником в борьбе с торговлей людьми путем внесения в свое законодательство различных поправок. Кроме того, он приветствует принятие Плана мероприятий по борьбе, предотвращению и профилактике преступлений, связанных с торговлей людьми на 2012-2014 годы. Вместе с тем Комитет обеспокоен продолжающими поступать сообщениями о торговле людьми, в частности на территории государстваучастника, в целях трудовой и сексуальной эксплуатации. Он также обеспокоен тем, что лишь по нескольким случаям торговли людьми открыты уголовные дела по статье 128 Уголовного кодекса "Торговля людьми" и что по многим таким уголовным делам выносятся обвинения, предусматривающие более мягкие меры наказания. Кроме того, Комитет обеспокоен сообщениями о редких случаях информирования о таких правонарушениях, предъявления обвинений и судебного преследования, а также заявлениями о коррупции среди руководителей правоохранительных органов (статьи 2, 10, 12, 13 и 16).
      Государству-участнику следует:
      а) продолжать принимать меры по предупреждению и искоренению торговли людьми, в частности обеспечить строгое соблюдение законодательства по борьбе с торговлей людьми и выделить надлежащие финансовые средства для выполнения соответствующего плана действий;
      b) расширять международное сотрудничество по вопросам борьбы с торговлей людьми, в том числе в рамках двусторонних соглашений, и отслеживать результаты такого сотрудничества;
      с) организовывать для государственных должностных лиц специальную подготовку, в том числе по Протоколу о предупреждении и пресечении торговли людьми, особенно женщинами и детьми, и наказании за нее, дополняющему Конвенцию Организации Объединенных Наций против транснациональной организованной преступности, и по эффективному предупреждению и расследованию случаев торговли людьми, преследованию и наказанию виновных, а также проводить общенациональные информационно-просветительские кампании и кампании в средствах массовой информации о преступном характере таких деяний;
      d) обеспечить быстрое, эффективное и беспристрастное расследование дел о торговле людьми и связанных с ней видах практики, а также судебное преследование и наказание виновных;
      е) предоставлять эффективные средства защиты всем жертвам торговли людьми;
      f) представить Комитету комплексные дезагрегированные данные о количестве проведенных расследований в связи со случаями торговли людьми, судебных преследований виновных и вынесенных им приговоров, о возмещении ущерба жертвам и о мерах, принимаемых для борьбы с сообщаемыми случаями коррупции среди руководства правоохранительных органов.

Возмещение ущерба, включая компенсацию и реабилитацию

      22. Комитет приветствует решение, вынесенное Костанайским городским с удом в ноябре 2013 года, оставленное в силе Апелляционным судом в январе 2014 года и подтвержденное Верховным судом 24 апреля 2014 года, о соблюдении принятого в мае 2012 года решения Комитета, касающегося предоставления компенсации Александру Герасимову за применение к нему пыток. Вместе с тем Комитет обеспокоен тем, что в новом Уголовно-процессуальном кодексе четко не указано, что жертвы пыток или жестокого обращения имеют право на справедливую и адекватную компенсацию, включая средства для возможно более полной реабилитации, в соответствии со статьей 14 Конвенции (статья 14).
      Государству-участнику следует:
      а) внести изменения в свое законодательство в целях включения в него четких положений о праве жертв пыток и жестокого обращения на возмещение, включая справедливую и адекватную компенсацию и реабилитацию, в соответствии со статьей 14 Конвенции. Ему следует на практике возмещать ущерб всем жертвам пыток и жестокого обращения, в том числе предоставлять им справедливую и адекватную компенсацию и обеспечивать возможно более полную реабилитацию, и выделять необходимые ресурсы для эффективного проведения реабилитационных программ;
      b) обеспечить принятие комплексных последующих мер и институциональное закрепление выполнения решений, принятых договорными органами Организации Объединенных Наций по индивидуальным сообщениям в соответствии с договорами, участником которых оно является. Комитет обращает внимание государства-участника на свое замечание общего порядка № 3, в котором подробно описаны содержание и сфера охвата обязательств государства-участника по полному возмещению ущерба жертвам пыток.

Заявления, сделанные под пыткой

      23. Отмечая, что в соответствии с внутренним законодательством не допускается использование показаний, полученных в результате пыток или жестокого, бесчеловечного или унижающего достоинство обращения или угрозы такого обращения в ходе судебных разбирательств по уголовным делам, Комитет выражает обеспокоенность по поводу продолжающих поступать сообщений о методах уголовного расследования, в соответствии с которыми на признания, полученные в результате применения пыток и жестокого обращения, полагаются как на основной элемент доказательств в рамках уголовного преследования, порой в отсутствие каких-то других доказательств совершения правонарушений (статьи 2, 15 и 16).
      Государству-участнику следует:
      а) привести внутреннее законодательство и практику в полное соответствие с международными нормами и, в частности, с положениями статьи 15 Конвенции;
      b) предпринять необходимые шаги для обеспечения того, чтобы на практике в суде не принимались никакие сведения или признания, полученные в результате пыток и жестокого обращения, по всем делам и чтобы они не могли использоваться в качестве доказательства в ходе любого судебного разбирательства, за исключением случаев, когда оно используется против предполагаемых виновных;
      с) усовершенствовать методы уголовного расследования, с тем чтобы положить конец практике использования полученного в результате пыток и жестокого обращения признания в качестве доказательства в рамках уголовного преследования;
      d) представить информацию о применении положений, запрещающих использовать показания, полученные под физическим принуждением, а также о том, подвергались ли какие-либо должностные лица судебному преследованию и наказанию в случае нарушения этого запрета или угрозы его нарушения.

Определение пытки

      24. Отмечая расширение определения пытки в Уголовном кодексе с целью приведения его в большее соответствие со статьей 1 Конвенции, Комитет выражает обеспокоенность тем, что оно не охватывает пытки, совершенные каким-либо "иным лицом, выступающим в официальном качестве", что может создавать лазейки для безнаказанности, как это отмечалось в замечании общего порядка № 2. Комитет вновь выражает обеспокоенность по поводу того, что в содержащееся в Уголовном кодексе определение пытки так и не были включены физические и нравственные страдания, которые причиняются в результате "законных действий" должностных лиц (статьи 1, 2 и 4).
      Комитет вновь повторяет свою рекомендацию о том, что государствуучастнику следует изменить свое законодательство путем включения в Уголовный кодекс определения пытки, которое бы в полной мере соответствовало положениям Конвенции и охватывало все элементы, содержащиеся в статье 1, для обеспечения того, чтобы все государственные должностные лица или иные лица, выступающие в официальном качестве, могли подвергаться судебному преследованию за применение пыток. Государству-участнику следует обеспечить, чтобы в это определение не включались лишь боль или страдания, которые возникают в результате законных санкций, неотделимы от этих санкций или вызываются ими случайно, и необходимо исключить в этой связи упоминание о "законных действиях".

Дедовщина и жестокое обращение в вооруженных силах

      25. Комитет обеспокоен сообщениями о продолжающихся частых случаях дедовщины в вооруженных силах, некоторые из которых привели к смерти л юдей (статьи 2 и 16).
      Государству-участнику следует:
      a) укрепить меры по запрещению и искоренению жестокого обращения в вооруженных силах и обеспечить оперативное, беспристрастное и тщательное расследование в связи со всеми утверждениями о таких деяниях; определять степень ответственности непосредственно виновных лиц и их командиров, осуществлять преследование и подвергать виновных наказаниям, соразмерным тяжести совершенного акта, доводить результаты этих разбирательств до сведения общественности, предоставлять Комитету информацию о последующих мерах, принимаемых в связи с подтвержденными случаями дедовщины в вооруженных силах;
      b) возмещать ущерб и предоставлять реабилитацию жертвам, в том числе за счет надлежащей медицинской и психологической помощи, в соответствии с замечанием общего порядка № 3.

Профессиональная подготовка

      26. Отмечая программы обучения по правам человека для государственных должностных лиц, Комитет выражает обеспокоенность по поводу сообщений о частых случаях применения пыток и жестокого обращения со стороны сотрудников правоохранительных органов и работников пенитенциарных учреждений. Кроме того, он обеспокоен отсутствием конкретной методологии оценки эффективности и результативности профессиональной подготовки по вопросам прав человека, проводимой в настоящее время для государственных должностных лиц, с точки зрения уменьшения случаев применения пыток и жестокого обращения. Он также выражает озабоченность тем, что подготовка по положениям Руководства по эффективному расследованию и документированию пыток и других жестоких, бесчеловечных или унижающих достоинство видов обращения и наказания (Стамбульский протокол) организуется не для всех медицинских специалистов, работающих с лицами, лишенными свободы, и просителями убежища (статья 10).
      Государству-участнику следует:
      a) продолжать развивать и укреплять программы подготовки для информирования всех государственных должностных лиц, включая сотрудников правоохранительных органов, персонал пенитенциарных учреждений и миграционных служб, а также прокуроров, судей и адвокатов, о полном запрещении пыток и о положениях Конвенции;
      b) обеспечить подготовку по вопросам Стамбульского протокола для медицинского персонала и других государственных служащих, которые имеют дело с заключенными и просителями убежища в ходе расследования и документального оформления случаев применения пыток;
      c) разработать методологии оценки эффективности программ профессиональной подготовки и их воздействия на предупреждение пыток и жестокого обращения и соблюдение полного запрета на них.

Сбор данных

      27. Комитет выражает сожаление по поводу отсутствия полных и дезагрегированных данных о жалобах, проведенных расследованиях, возбужденных делах и вынесенных обвинительных приговорах в связи со случаями применения пыток и жестокого обращения сотрудниками правоохранительных органов и сил безопасности и тюремным персоналом, в том числе в местах содержания под стражей.
      Государству-участнику следует собирать статистические данные, имеющие отношение к мониторингу деятельности по выполнению Конвенции на национальном уровне, включая данные о жалобах, проведенных расследованиях, вынесенных обвинительных приговорах в связи со случаями пыток и жестокого обращения, в том числе в местах содержания под стражей, а также о средствах возмещения ущерба, включая данные о предоставленной жертвам компенсации и реабилитации.

Прочие вопросы

      28. Комитет предлагает государству-участнику рассмотреть возможность ратификации других международных договоров в области прав человека Организации Объединенных Наций, участником которых оно еще не является и к которым относятся: Международная конвенция о защите прав всех трудящихся мигрантов и членов их семей, Конвенция о правах инвалидов и Факультативный протокол к ней, Факультативный протокол к Международному пакту об экономических, социальных и культурных правах, второй Факультативный протокол к Международному пакту о гражданских и политических правах, Конвенция о статусе апатридов, Конвенция о сокращении безгражданства, Конвенция о борьбе с дискриминацией в области образования и Римский статут Международного уголовного суда.
      29. Государству-участнику предлагается обеспечить широкое распространение представленного Комитету доклада и заключительных замечаний Комитета на соответствующих языках через официальные веб-сайты, средства массовой информации и неправительственные организации.
      30. Комитет просит государство-участник представить до 28 ноября 2015 года информацию о предпринятых последующих шагах по выполнению рекомендаций Комитета, которые содержатся соответственно в пунктах 8, 10, 13 и 15 настоящего документа и касаются: a) проведения эффективных расследований в связи с утверждениями о пытках; b) передачи полномочий по управлению системой содержания под стражей Министерству юстиции; c) Уполномоченного по правам человека (Омбудсмена) и Национального превентивного механизма; а также d) отправления правосудия.
      31. Государству-участнику предлагается представить свой следующий доклад, который станет четвертым периодическим докладом, до 28 ноября 2018 года. С этой целью Комитет в установленном порядке направит государству-участнику перечень вопросов до представления доклада.

Concluding observations on the third periodic report of Kazakhstan (Convention against Torture and Other Cruel, Inhuman or Degrading Treatment or Punishment)

Concluding observations of the Committee against Torture of 12 December 2014

      Unofficial translation

      1. The Committee against Torture considered the third periodic report of Kazakhstan (CAT/C/KAZ/3) at its 1270th and 1273rd meetings, held on 17 and 18 November 2014 (CAT/C/SR.1270 and CAT/C/SR.1273), and adopted the following concluding observations at its 1286th and 1287th meetings (CAT/C/SR.1286 and CAT/C/SR.1287) held on 27 November 2014.

A. Introduction

      2. The Committee thanks the State party for submitting its third periodic report. The Committee appreciates the quality of its dialogue with the State party’s large high-level multisectoral delegation and the responses provided orally and in writing to the questions and concerns raised during the consideration of the report.

B. Positive aspects

      3. The Committee welcomes the State party’s accession to and ratification of the following international and regional instruments:

      (a) International Convention for the Protection of All Persons from Enforced Disappearance, on 27 February 2009;

      (b) First Optional Protocol to the International Covenant on Civil and Political Rights, on 30 June 2009.

      4. The Committee welcomes the State party’s efforts to revise its legislation in areas of relevance to the Convention, including the adoption of:

      (a) Supreme Court Regulatory Decision No. 7 on the application of the norms of criminal law and criminal procedural law concerning respect for individual liberty and the inviolability of human dignity and prevention of torture, violence and other cruel or degrading treatment or punishment, on 28 December 2009;

      (b) Law of the Republic of Kazakhstan on Refugees (the Refugee Law), on 4 December 2009;

      (c) Law on Prevention of Domestic Violence, on 4 December 2009;

      (d) Adoption of the Law Enforcement Service Act, which requires temporary suspension from duty of persons accused under article 159 of the Code of Criminal Procedure, on 6 January 201;

      (e) Amendments to the Criminal Code (art. 141 para. 1, “Offences against constitutional and other human and civil rights and freedoms”) to increase the criminal sanctions for the use of torture, on 18 January 2011;

      (f) Law on the National Preventive Mechanism, on 2 July 2013.

      5. The Committee also welcomes the efforts of the State party to amend its policies, programmes and administrative measures to give effect to the Convention, including the adoption of:

      (a) Joint Order No. 30 of the Ministry of Justice, No. 56 of the Ministry of Health, No. 41 of the Ministry of Internal Affairs, No. 15 of the Chairperson of the National Security committee, on mandatory participation of forensic medical specialists in the medical examination of persons, in January and February 2010;

      (b) Order No. 7 of the Procurator General approving the instructions on the verification of reports of the use of torture or other unlawful methods and prevention of such practices, on 1 February 2010, which regulates the initial period of custody;

      (c) Joint Order No. 31 of the Ministry of Justice, No. 10 of the Procurator General, No. 46 of the Ministry of Internal Affairs, No. 16 of the Chairperson of the National Security Committee and No. 13 of the Chairperson of the Economic Crimes and Corruption Agency, on cooperation in the verification of complaints and criminal prosecution of cases involving unlawful investigation methods, in February 2010;

      (d) Order No. 9 of the Procurator General containing regulations on duty procurators at police stations, on 30 January 2012;

      (e) Plan of Action for 2010–2012 on the implementation of recommendations of the Committee against Torture, on 4 February 2010;

      (f) National Plan of Action on Human Rights for the period 2009–2012;

      (g) National Concept of Legal Policy of the State for 2010–2020;

      (h) Programme for the Development of the Penal Correction System for 2012–2015;

      (i) Plan of action to combat and prevent offences involving trafficking in persons for 2012–2014, on 24 October 2012.

      6. The Committee welcomes the amendments made in July 2014 to the Criminal Code, the Code of Criminal Procedure, the Penitentiary Code and the Code of Administrative Offences, which will enter into force on 1 January 2015.

C. Principal subjects of concern and recommendations
Torture and ill-treatment on the premises of criminal
prosecution bodies 

      7. While welcoming the measures taken by the State party aimed at strengthening laws and policies concerning its protection of human rights and prevention of torture and ill-treatment, described above, the Committee remains concerned at reports that those laws and policies are inconsistently implemented in practice. The Committee is particularly concerned about persistent allegations of torture and ill-treatment committed by law enforcement officials, including the threat of sexual abuse and rape, in temporary detention isolation facilities (IVSs) and remand centres (SIZOs) under the jurisdiction of the Ministry of Internal Affairs and the National Security Committee for the purpose of extracting “voluntary confessions” or information to be used as evidence in criminal proceedings (art. 2).

      The State party should take effective measures to fully implement its legislation in practice, particularly to:

      (a) Apply its declared policy of zero tolerance of torture and cruel, inhuman or degrading treatment or punishment by publicly and unambiguously condemning torture in all its forms, directing the policy especially at police, accompanied with a clear warning that any person committing such acts or otherwise complicit or participating in torture or other ill-treatment will be held responsible before the law for such acts and subject to penalties proportional with the gravity of the crime;

      (b) Amend the Code of Criminal Procedure to provide for mandatory video recording of interrogations and equip all places of deprivation of liberty with video and audio-recording devices;

      (c) Conduct effective criminal investigations into all allegations of torture and provide investigators with adequate resources to carry out their mandate.

Effective investigation of allegations and prosecution of
perpetrators of torture and ill-treatment

      8. While welcoming the creation of the Office of the Special Prosecutor with responsibility for overseeing investigations into allegations of torture and ill-treatment, including sexual violence, by State officials, the Committee is concerned at reports that most allegations of torture and ill-treatment continue to be referred for preliminary investigation to the same department as that in which the persons accused of torture are employed. The Committee is further concerned that allegations of torture and ill-treatment received from persons deprived of their liberty by members of the State party’s Public Monitoring Committees and the National Preventive Mechanism are reported back to the authorities with responsibility for the place of detention rather than to an independent investigating authority, with the result that individuals who complain of torture are made vulnerable to reprisals. The Committee is also concerned at the data based on official sources revealing that less than 2 per cent of the complaints of torture received by the State have led to prosecutions (arts. 12 and 13).

      The State party should:

      (a) Establish an effective, fully resourced, independent and accountable body that is able to carry out prompt, impartial, thorough and effective investigations, including preliminary investigations, into all allegations of torture and ill-treatment, ensuring that such investigations are never undertaken by personnel employed by the same ministry as the accused persons;

      (b) Ensure that such an independent body is also empowered to receive and act on complaints of alleged torture and ill-treatment by law enforcement officials, including complaints of sexual violence; ensure that persons deprived of their liberty are able to transmit confidential complaints to such bodies; and ensure that this body is able to protect effectively complainants from reprisal;

      (c) Provide the Committee with information on the number of complaints of torture made by persons deprived of their liberty, the number of claims of acts of torture and ill-treatment that have been investigated and by which body (bodies); the number of persons prosecuted and under what charges; and the penalties applied for those found guilty.

Accountability for acts of torture 

      9. While noting that acts of torture are outlawed by article 347-1 and 141-1 of the Criminal Code (art. 145 of the revised Criminal Code that will enter into force in 2015), the Committee is concerned that law enforcement officials accused of committing acts amounting to torture are frequently prosecuted under articles 307 and 308 of the Criminal Code (arts. 361 and 362 of the revised Criminal Code) for “abuse of official power” and “excess of authority or official powers”, which carry penalties of up to five years and for violations of article 107 of the Criminal Code which outlaws “the infliction of physical or psychological suffering through systematic beatings or other violent actions” and which mentions the use of torture as an aggravating circumstance. The Committee is also concerned at the low number of persons convicted for having committed acts of torture. The Committee is further concerned at reports of cases in which individuals convicted of torture under the Criminal Code have nevertheless received extremely lenient sentences such as conditional sentences and probation (arts. 2 and 4).

      The State party should ensure that all persons accused of acts amounting to torture as defined by the Convention are prosecuted for the crime of torture under articles 347-1 and 141-1 of the Criminal Code (article 145 of the revised Criminal Code that will enter into force in 2015) rather than for offences of lesser severity. The State party should ensure that those convicted are punished with appropriate penalties that are commensurate to the gravity of the crime of torture, as set out in article 4, paragraph 2, of the Convention.

Transfer of detention authority to the
Ministry of Justice 

      10. The Committee is gravely concerned that, despite its previous recommendation to the State party to complete the process of transferring control of all detention and investigation facilities from the Ministry of Internal Affairs to the Ministry of Justice, in 2011 the State party instead transferred authority over the penal correction system back to the Ministry of Internal Affairs. The Committee regrets that the State party’s delegation indicated at the review its intention to maintain that arrangement. The Committee reiterates its concern that when places of detention are controlled by the same government ministry with responsibility for the police and internal security, that arrangement creates an incentive for the investigating authorities to seek to use detention as a tool of the investigative process or a means to compel prisoners to confess to the charges against them and thus amplifies the risk of torture and ill-treatment in such places of detention (arts. 2 and 11).

      The Committee reiterates that the State party should transfer authority for all detention and investigation facilities, including prisons, temporary holding facilities (IVSs) and remand centres (SIZOs) away from the Ministry of Internal Affairs. That step would be consistent with international standards and would reduce incentives for officials at such places of detention to commit torture and ill-treatment. 

Events in Zhanaozen in December 2011 

      11. The Committee is gravely concerned at reports that the State party did not effectively investigate allegations that officials committed torture and ill-treatment during interrogations of individuals detained in connection with violence in the context of protests in Zhanaozen on 16 December 2011. The Committee is particularly concerned at reports that most of the 37 defendants prosecuted in March 2012 in connection with the violence retracted their confessions at the trials, as did at least 10 witnesses, claiming that their confessions had been obtained through torture and ill-treatment while they were held incommunicado by the police. Nevertheless, those complaints of torture did not result in any prosecutions. The Committee reiterates its concerns at allegations by Rosa Tuletaeva who alleged that she was tortured by the police by being suffocated with plastic bags and hung by her hair. The Committee also reiterates its concern at the State party’s failure to prosecute the individuals directly responsible for torturing Bazarbai Kenzhebaev, a bystander who died two days after being released from police custody following beatings in police interrogation; only one individual was prosecuted in connection with his death, for “allowing illegal detention and not arranging timely hospitalization”. The Committee notes the 2012 assessment by the former United Nations High Commissioner for Human Rights that those allegations of torture and forced confessions “do not seem to have been properly investigated”, leading to broader concerns about the fairness of the trials (arts. 2, 4 and 12–16).

      The Committee recalls the absolute prohibition of torture contained in article 2, paragraph 2, of the Convention, stating that “no exceptional circumstances whatsoever, whether a state of war or a threat of war, internal political instability or any other public emergency, may be invoked as a justification of torture”. The Committee also draws the attention of the State party to paragraph 5 of its general comment No. 2 (2007) on implementation of article 2 by States parties, which states that those “exceptional circumstances” include “any threat of terrorist acts or violent crime as well as armed conflict, international or non-international”. In the light of the above, the State party should:

      (a) Document and undertake prompt, thorough and impartial investigations into all allegations of torture or other ill-treatment during the events in Zhanaozen;

      (b) Authorize an independent international investigation into the events, their causes and their aftermath, as proposed by the former High Commissioner for Human Rights during her visit to the State party in 2012;

      (c) Ensure that alleged perpetrators are duly prosecuted, including persons in position of command and, if found guilty, are punished with penalties commensurate with the seriousness of the crime, in accordance with article 4 of the Convention, including the individuals responsible for torturing and causing the death of Bazarbai Kenzhebaev;

      (d) Re-examine the convictions of persons who claim to have been forced to confess as a result of torture and ill-treatment in order to verify that there is no violation of the Convention;

      (e) Provide redress and rehabilitation to the victims of torture and ill-treatment, in accordance with the Committee’s general comment No. 3 (2012) on the implementation of article 14 of the Convention by State parties.

Fundamental legal safeguards 

      12. The Committee is concerned at reports that, in practice, detained persons do not enjoy all the fundamental legal safeguards against torture and ill-treatment provided for in the State party’s laws from the very outset of deprivation of liberty, such as the right of a detained person to be informed of his or her rights; the right to meet promptly and privately with a lawyer of his or her choice or to receive the services of a legal aid attorney; and the right to inform a relative or person of their choice of his or her detention and whereabouts. While the State party requires law enforcement officials to register detainees promptly and to hand them over to investigators within three hours of depriving them of liberty, the Committee has received numerous reports that State officials do not adhere to those regulations in practice. The Committee is further concerned at numerous reports that individuals deprived of their liberty are improperly denied access to a lawyer and contact with their family members in the period of time between the moment of their deprivation of liberty and the point of registration. The Committee regrets that it did not receive information requested from the State party on disciplinary sanctions made in cases where those safeguards were not observed. It is also concerned that the State party’s law does not provide for some of the essential fundamental safeguards, for example, persons deprived of their liberty do not have the right to be examined by an independent doctor, and the State party has not yet ensured the right of a detained person or his or her representative to petition a court to review the lawfulness of detention through a habeas corpus procedure (arts. 2, 12, 13 and 16).

      The State party should take effective measures to guarantee that all detained persons are afforded, by law and in practice, all fundamental legal safeguards against torture and ill-treatment from the very outset of deprivation of liberty, in particular to:

      (a) Ensure that officials register the exact date, time and place of detention of all persons deprived of their liberty, and particularly that the time of de facto apprehension is accurately recorded to ensure that the first unrecorded hours of unacknowledged detention between the arrest and delivery to a police station cannot be used by law enforcement officials to obtain confessions by means of torture;

      (b) Ensure officials’ compliance with that requirement and subject the administration of the system to rigorous monitoring, with the application of sanctions for falsification;

      (c) Ensure that officials respect the three-hour maximum delay for the first stage of deprivation of liberty between de facto arrest and the handing over of the detained person to the investigator;

      (d) Ensure that all persons deprived of their liberty have the right to effectively and expeditiously challenge the lawfulness of their detention through a habeas corpus procedure and that the authorities are required to bring the petitioner before a judge in person in every such case;

      (e) Ensure that all persons deprived of their liberty are informed of their rights, including the right to a legal aid lawyer, immediately upon deprivation of liberty;

      (f) Ensure that persons deprived of their liberty are able to contact a relative or other person of their choice promptly after deprivation of liberty in practice; ensure that any official that fails to allow notification of relatives promptly is disciplined or sanctioned;

      (g) Ensure in law and practice that persons deprived of their liberty are able to request and receive independent medical assessments promptly following arrest.

Human Rights Commissioner (Ombudsman) and
the National Preventive Mechanism

      13. While welcoming the State party’s designation of the Human Rights Commissioner (Ombudsman) as the National Preventive Mechanism under the Optional Protocol to the Convention within the “Ombudsman plus” formula, the Committee is concerned that the National Preventive Mechanism has not been able to undertake ad hoc visits owing to bureaucratic constraints. The Committee is also concerned that the National Preventive Mechanism’s mandate does not provide for visits to all places of deprivation of liberty, such as offices of police departments and of the National Security Service, orphanages, medical social institutions for children with certain disabilities, special boarding schools, nursing homes and military barracks. It is concerned that the findings and recommendations of the National Preventive Mechanism will only be made public in the form of an annual report that is subject to prior review and approval by the President. Recalling its previous concluding observations (CAT/C/KAZ/CO/2, para. 23) adopted in November 2008, the Committee is concerned at continued reports regarding the limited competence and lack of independence of the Office of the Human Rights Commissioner (Ombudsman) (art. 2).

      The State party should ensure the independence of the Office of the Human Rights Commissioner (Ombudsman) by establishing it through a constitutional or legal text, and should broaden its mandate to enable it to function effectively in all parts of the country in its expanded role as both the national human rights institution in accordance with the principles relating to the status of national institutions for the promotion and protection of human rights (the Paris Principles) and as the national preventive mechanism in compliance with the Optional Protocol to the Convention. The mandate of the National Preventive Mechanism should be broadened to include monitoring of all places of deprivation of liberty, such as offices of police departments and of the National Security Service, orphanages, medical social institutions for children with certain disabilities, special boarding schools, nursing homes and military barracks, and examining the conditions and treatment of children in penitentiary and non-penitentiary institutions. Measures should be taken to improve the ability of the mechanism to carry out urgent and unannounced visits to places of detention upon its request. The State party should consider authorizing the mechanism to publicize its findings and recommendations shortly after undertaking visits rather than only on an annual basis and to ensure that the mechanism’s members and the public can assess whether their recommendations have been acted upon. The annual and other reports of the mechanism should not be subject to review and approval by the President before publication. 

Monitoring of places of detention

      14. The Committee welcomes the State party’s continued support for the work of 14 Public Monitoring Committees with 101 members from a diverse group of non-governmental organizations and the information received that such committees carried out hundreds of visits to places of detention annually. The Committee is concerned at reports that Public Monitoring Committees have encountered obstacles to access that prevent them from carrying out their work owing to their limited mandate, their ability to hold private meetings and that they are not permitted to make unannounced visits.

      The State party should legally empower members of Public Monitoring Commissions to speak privately with individuals in the detention facilities that they visit to inquire about whether they have experienced torture or ill-treatment and to ensure, in practice, that detainees and prisoners are not subject to reprisals following any communication by them with members of the Public Monitoring Committees.

      The State should empower the Public Monitoring Committees to undertake unannounced visits to places of detention, hold private meetings and publicize their findings so that the results of monitoring are known and officials can be held accountable for addressing the concerns that they raise.

Administration of justice

      15. While taking note of the State party’s assertion that the bases of the administration of criminal justice are “adversariality” and “equality of parties”, and that “the issue of permitting defence counsel to collect evidence” is currently being considered, the Committee is concerned at the reported lack of balance between the respective roles of the procurator, the defence counsel and judges. The Committee is particularly concerned about the dominant role of the procurator throughout judicial proceedings and the lack of power of defence lawyers to collect and present evidence, which reportedly results in court decisions relying disproportionately on evidence presented by the prosecution, an allegation that the Committee previously raised in the context of the trial of human rights defender Evgeniy Zhovtis. It is also concerned at reports of cases in which defendants were not permitted to attend appeal proceedings in person and that investigators can handpick State-appointed defence lawyers, which serves as a disincentive for those lawyers to defend their clients. The Committee remains concerned at reports that there is a lack of judicial control over the actions of prosecutors and that judges are overly deferential to prosecutors owing to their lack of independence from the executive branch (arts. 2 and 10).

      The State party should undertake structural reform of the system of administration of justice with a view to balancing in practice and ensuring equality of arms between the respective roles of the procurator and the defence counsel in judicial proceedings and ensuring the independence of the judiciary. The State party should reform the system of prosecution and subject procurators to greater oversight by judges. Defence lawyers should be allowed to collect and present evidence from the outset of judicial proceedings and to call defence witnesses, and should have prompt, effective and unimpeded access to all evidence in the hands of the prosecution. 

Non-refoulement

      16. While noting the adoption of the Refugee Law, the Committee is concerned that current procedures and practices on expulsion, refoulement and extradition, including the acceptance of diplomatic assurances, may not be in conformity with the State party’s obligations under article 3 of the Convention. The Committee is concerned that asylum applications by Syrian and Ukrainian nationals are routinely rejected and that individuals continue to be extradited under bilateral or multilateral extradition agreements and international and regional instruments such as the Convention on Legal Assistance and Legal Relations in Civil, Family and Criminal Matters and the Shanghai Convention on Combating Terrorism, Separatism and Extremism. It is also concerned that asylum seekers and refugees from Uzbekistan and China are particularly vulnerable to expulsion, return and extradition. The Committee notes reports that it has received concerning instances in which asylum seekers registered with the Migration Police Department were forcibly returned to their countries of origin before the decisions on their asylum claims and before decisions on appeals of rejected asylum claims had been issued. The Committee is also concerned at the State party’s admission that it solicits and relies on diplomatic assurances from Governments that individuals returned to their custody will not be subjected to torture or ill-treatment, as in the case of the 28 asylum seekers returned by the State party to Uzbekistan in 2012 pursuant to diplomatic assurances, and whom the Committee decided should be returned to Kazakhstan and provided with redress (art. 3).

      The State party should:

      (a) Take all the necessary measures to ensure the effective implementation of the principle of non-refoulement, inter alia by bringing its legislation, procedures and practices into line with article 3 of the Convention;

      (b) Ensure the equal treatment of all asylum seekers and refugees without discrimination and introduce complementary protection status for persons who are not formally recognized as refugees;

      (c) Ensure that adequate judicial mechanisms exist for the review of decisions and provide sufficient legal defence and guarantees for persons subject to extradition or return, establish administrative and judicial guidelines and criteria for determining the risk of torture and allow such persons to lodge an effective appeal with suspensive effect on the extradition or return;

      (d) Ensure that no person is expelled, extradited or returned to a country where there are substantial grounds to believe that he/she would be in danger of being persecuted or subjected to torture and other ill-treatment;

      (e) Ensure effective post-return monitoring arrangements concerning persons who have been expelled, extradited or returned from the State party;

      (f) Refrain from the use of and reliance on diplomatic assurances, which should not be used to alter the absolute prohibition of non-refoulement;

      (g) Implement the decision of the Committee in cases in which it has found the State party to be in violation of its obligations under article 3 of the Convention, including case No. 444/2010 (Toirjon Abdussamatov et al. v. Kazakhstan) by securing the return of the complainants to Kazakhstan and providing redress, including adequate compensation, for torture or ill-treatment resulting from their return to Uzbekistan.

Conditions of detention 

      17. While welcoming the reduction in the number of detained persons as a result of decriminalization of certain acts, release on parole, amnesties, presidential pardons and resort to non-custodial penalties, the Committee is concerned about the high number of persons in detention facilities. It is also concerned at the dilapidated infrastructure and poor material conditions in a number of remand facilities and penal correctional institutions which are not in conformity with international standards, such as poor quality and quantity of nutrition and inadequate health care, in particular regarding inmates with serious illnesses and infectious diseases such as tuberculosis and HIV/AIDS and their high mortality rate. The Committee is further concerned at reports that persons in detention have been held in solitary confinement for long periods and denied necessary medical care in retaliation for engaging in expression of opinions that are protected by human rights law. The Committee particularly reiterates is concern at reports that Aron Atabek has been held in solitary confinement and denied needed medical care (arts. 2, 11–13 and 16).

      The State party should:

      (a) Improve the material conditions of detention in conformity with the relevant provisions of the Standard Minimum Rules for the Treatment of Prisoners, including by providing adequate quality and quantity of nutrition; ensuring living space in accordance with existing international norms; renovating existing prison facilities, building new ones and closing those unfit for use; and, in particular, closing without delay the basement and semi-underground temporary holding facilities;

      (b) Provide appropriate and effective medical care of prisoners and detained persons, including adequate medicines and examination by independent doctors, as well as prompt referral to specialist treatment for persons with serious illnesses and infectious diseases such as tuberculosis and HIV/AIDS, and establish special facilities for the care of such patients;

      (c) Transfer the administration of health care in temporary holding facilities and the penal correctional system to the Ministry of Health;

      (d) Establish an independent mechanism to receive the complaints of inmates about their conditions of detention, ensure the confidentiality of complaints placed in prison letterboxes and provide effective follow-up to such complaints for the purpose of remedial action and ensure that inmates who file complaints are not subjected to reprisals;

      (e) Ensure that independent monitoring bodies referred to in paragraph 13 above regularly monitor, have access to and visit all places of detention;

      (f) Boost the use of alternatives to incarceration, taking into account the provisions of the United Nations Standard Minimum Rules for Non-custodial Measures (the Tokyo Rules);

      (g) Undertake an independent review of the conditions of confinement in which Aron Atabek is being held and ensure that no person is subjected to solitary confinement or denied necessary medical care for exercising the right to freedom of expression.

Inter-prisoner violence and self-mutilation

      18. The Committee is concerned at reports that the penitentiary system is conceived in a punitive way, not with the aim of the rehabilitation and reintegration of offenders and that it is run in a military manner, with the use of troops from the Ministry of Internal Affairs wearing masks and shields to maintain security. It is also concerned at the incidence of inter-prisoner violence in the penal correctional system and is alarmed at reports of the existence of a hierarchy among prisoners whereby convicts pressure fellow inmates, including through the use of rape, with the consent and sometimes active approval and solicitation of prison administrations, which results in violence and discrimination. It is concerned that, in addition to physical abuse, inmates are threatened with additional criminal charges which would prolong their prison terms. The Committee is gravely concerned at incidents of self-mutilation by prisoners in order to draw public attention to their treatment. It is also concerned at the number of deaths in custody, including suicides (arts. 2, 11–13 and 16).

      The State party should take measures to:

      (a) Reform the penal correctional system with the general aim of rehabilitation and reintegration of offenders and de-militarize the way it is managed;

      (b) Issue a clear warning that any person committing acts of violence or intimidation or who is otherwise complicit or participating in them will be held responsible before the law for such acts and subject to penalties proportional with the gravity of the crime;

      (c) Enhance steps to reduce inter-prisoner violence, including that resulting from the active approval and solicitation of prison officials, by launching prompt, impartial, thorough and effective investigations into all allegations of such incidents, and prosecute and punish those responsible;

      (d) Establish an independent mechanism to deal freely and independently with any complaints of inmates about their treatment and conditions of detention, provide effective follow-up to such complaints for the purpose of remedial action and ensure that inmates who file complaints are not subjected to reprisals. Ensure that if any cases of reprisals arise, an investigation will be launched, the victims provided with protection and the perpetrators sanctioned;

      (e) Reduce overcrowding, improve prison management and the prisoner/staff ratio, train prison staff and medical personnel on communication with and managing of inmates and on detecting signs of vulnerability and strengthen the monitoring and management of vulnerable prisoners;

      (f) Ensure that all cases of deaths in custody are investigated promptly, thoroughly, effectively and impartially and that persons suspected of having committed acts of torture, physical or psychological ill-treatment and wilful negligence are prosecuted and, if found guilty, punished in accordance with the gravity of their acts; allow independent forensic examinations of all cases of death in custody, permit family members of the deceased to commission independent autopsies and ensure that their results are accepted by the State party’s courts as evidence in criminal and civil cases;

      (g) Recalling the decision of the Constitutional Council, consider self-mutilation as a form of self-expression and protected speech and not as a punishable offence so that it is de-criminalized under both the current Criminal Code (art. 360, part 3) and the new Criminal Code (art. 428).

Forced psychiatric detention of human rights defenders

      19. The Committee is gravely concerned at the reports of a number of cases of forced psychiatric detention of human rights defenders. Notwithstanding the clarifications presented by the representatives of the State party, it continues to be concerned about the forced hospitalization of Zinaida Mukhortova against her will at the Balkhash psychiatric clinic, and at reports alleging that Ms. Mukhortova’s detention was ordered as a reprisal for her human rights activities. The Committee notes the appeal with regard to her case by seven United Nations special procedure mandate holders who expressed concern that the allegation of forced confinement might be related to her human rights work, and that the issue was raised in the context of the universal periodic review of the Human Rights Council (arts. 2, 11–13 and 16).

      The State party should establish close supervision and monitoring by judicial organs of any placement in institutions of persons with intellectual or psychosocial disabilities, with appropriate legal safeguards and visits by independent monitoring bodies. Institutionalization and treatment should be clearly defined in law, based on free and informed consent and determination by qualified health-care professionals. The Committee urges the State party to ensure a prompt and independent investigation by a recognized impartial expert representative of an international organization, such as the World Health Organization, into allegations that the forcible detention of Zinaida Mukhortova at the Balkhash psychiatric clinic was unjustified. The Committee requests that it be informed of the results through its secretariat as soon as they are available. 

Domestic violence

      20. While welcoming the adoption of the Law on Domestic Violence in 2009, the Committee is concerned at the continued prevalence of violence against women, in particular domestic violence, the low number of investigations into cases of domestic violence, the absence of a definition of rape in criminal legislation, lack of data collection and the fact that most shelters for victims of domestic violence are run by non-governmental organizations (arts. 2, 12–14 and 16).

      The State party should:

      (a) Strengthen efforts to prevent and combat violence against women, and in particular domestic violence, and ensure the effective implementation of legislation on domestic violence in practice;

      (b) Facilitate and ensure that complaints from victims are promptly, thoroughly and impartially investigated, that perpetrators are prosecuted and, if found guilty, punished with appropriate and effective penalties;

      (c) Ensure that victims of domestic violence benefit from protection and effective remedies, including access to medical and legal services, psychosocial counselling, redress — including rehabilitation — and safe and adequately funded shelters in all parts of the country;

      (d) Ensure that law enforcement and judicial authorities and medical and social workers are provided with appropriate training to deal with cases of domestic violence;

      (e) Enhance awareness-raising efforts in order to sensitize members of the general public;

      (f) Compile and provide the Committee with disaggregated data on the number and nature of complaints, investigations, prosecutions and sentences handed down for acts of domestic violence, on the provision of redress to the victims and on the difficulties experienced in preventing such acts.

Trafficking in persons

      21. The Committee welcomes the progress in combating trafficking in persons made by the State party by amending its legislation in a variety of ways. It also welcomes the adoption of the plan of action to combat and prevent offences involving trafficking in persons for 2012–2014. However, the Committee is concerned at continuing reports of trafficking, in particular within the State party, for labour and sexual exploitation. It is also concerned that only a small fraction of criminal cases on trafficking are opened under article 128 of the Criminal Code, entitled “Human Trafficking”, and that many cases are charged under crimes carrying less serious punishments. In addition, the Committee is concerned by the alleged low rate of reporting and the low rate of indictments and prosecutions, as well as claims of corruption among law enforcement officials (arts. 2, 10, 12, 13 and 16).

      The State party should:

      (a) Continue taking measures to prevent and eradicate human trafficking, including vigorous enforcement of anti-trafficking legislation, and provide sufficient funds for the implementation of the plan of action;

      (b) Enhance international cooperation to combat human trafficking, including through bilateral agreements, and monitor its impact;

      (c) Provide specialized training to public officials, including on the Protocol to Prevent, Suppress and Punish Trafficking in Persons, Especially Women and Children, supplementing the United Nations Convention against Transnational Organized Crime, and on effective prevention, investigation, prosecution and punishment of acts of trafficking, and conduct nationwide awareness-raising and media campaigns about the criminal nature of such acts;

      (d) Promptly, effectively and impartially investigate, prosecute and punish trafficking in persons and related practices; 

      (e) Provide effective remedy to all victims of the crime of trafficking;

      (f) Provide the Committee with comprehensive disaggregated data on the number of investigations, prosecutions and sentences handed down for human trafficking, on the provision of redress to the victims and on measures taken to combat alleged corruption among law enforcement officials.

Redress, including compensation and rehabilitation

      22. The Committee welcomes the ruling of the city court in Kostanai in November 2013, upheld by the Court of Appeals in January 2014 and confirmed on 24 April 2014 by the Supreme Court, to implement the Committee’s decision taken in May 2012 regarding compensation for acts of torture to Aleksandr Gerasimov. The Committee is concerned, however, that the new Code of Criminal Procedure does not explicitly make victims of torture or ill-treatment eligible for fair and adequate compensation, including the means for as full rehabilitation as possible, as required by article 14 of the Convention (art. 14).

      The State party should:

      (a) Amend its legislation to include explicit provisions on the right of victims of torture and ill-treatment to redress, including fair and adequate compensation and rehabilitation, in accordance with article 14 of the Convention. It should, in practice, provide all victims of torture or ill-treatment with redress, including fair and adequate compensation, and as full rehabilitation as possible, and should allocate the necessary resources for the effective implementation of rehabilitation programmes;

      (b) Ensure comprehensive follow-up and institutionalize the implementation of decisions on individual communications adopted by the United Nations treaty bodies under treaties to which it is a party.

      The Committee draws the attention of the State party to its general comment No. 3, which clarifies the content and scope of the obligations of States parties to provide full redress to victims of torture.

Statements made as a result of torture

      23. While noting that domestic legislation provides for the inadmissibility of evidence obtained through torture or cruel, inhuman or degrading treatment, or the threat of such treatment in criminal proceedings, the Committee is concerned at the persistent allegations of methods of criminal investigation whereby confessions obtained as a result of torture and ill-treatment are relied on as the principal element of proof in criminal prosecution, in some cases in the absence of any other evidence of violations (arts. 2, 15 and 16).

      The State party should:

      (a) Bring domestic legislation and practice fully into line with international standards and in particular the provisions of article 15 of the Convention;

      (b) Take the steps necessary to ensure in practice that any information or confessions obtained as a result of torture and ill-treatment are not admissible in court in all cases and may not be used as evidence in any proceedings except those brought against the alleged perpetrators;

      (c) Improve the methods of criminal investigation to end practices whereby confession obtained as a result of torture and ill-treatment is relied on as proof in criminal prosecution;

      (d) Submit information on the application of the provisions prohibiting the admissibility of evidence obtained under duress and on whether any officials have been prosecuted and punished in cases of violation or threat there of.

Definition of torture 

      24. While noting that the definition of torture in the Criminal Code has been extended to bring it into greater compliance with article 1 of the Convention, the Committee is concerned that it does not cover acts of torture committed by any “other person acting in an official capacity”, which may create loopholes for impunity, as outlined in general comment No. 2. The Committee reiterates its concern that the definition of torture in the Criminal Code continues to exclude physical and mental suffering caused as a result of “legitimate acts” on the part of officials (arts. 1, 2 and 4).

      The Committee reiterates its recommendation that State party should amend its legislation to include a definition of torture in the Criminal Code that is in full conformity with the Convention and covers all the elements contained in article 1, in order to ensure that all public officials or any other person acting in an official capacity can be prosecuted for acts of torture. The State party should ensure that only pain or suffering arising from, inherent in or incidental to lawful sanctions are excluded from the definition, and should remove the reference to “legitimate acts” in that context. 

Hazing and ill-treatment in the Army

      25. The Committee is concerned at reports of the continued prevalence of hazing in the Armed Forces, some of which has resulted in deaths (arts. 2 and 16).

      The State party should:

      (a) Reinforce measures to prohibit and eliminate ill-treatment in the Armed Forces and ensure prompt, impartial and thorough investigation of all allegations of such acts; establish the liability of direct perpetrators and those in the chain of command, prosecute and punish those responsible with penalties that are consistent with the gravity of the act committed, make the results of such investigations public and provide the Committee with information on the follow-up to the confirmed cases of hazing in the Army;

      (b) Provide redress and rehabilitation to victims, including through appropriate medical and psychological assistance, in accordance with general comment No. 3.

Training 

      26. While taking note of the human rights training programmes provided to public officials, the Committee is concerned at the alleged high prevalence of torture and ill-treatment committed by law enforcement officials and prison staff. It is also concerned at the absence of specific methodologies to evaluate the effectiveness and impact of human rights training currently provided to public officials on the number of cases of torture and ill-treatment. It is also concerned that training on the Manual on the Effective Investigation and Documentation of Torture and Other Cruel, Inhuman or Degrading Treatment of Punishment (the Istanbul Protocol) is not provided to all medical professionals dealing with persons deprived of liberty and asylum seekers (art. 10).

      The State party should:

      (a) Further develop and strengthen human rights training programmes to ensure that all public officials, including law enforcement, prison and immigration officers, as well as prosecutors, judges and lawyers, are aware of the absolute prohibition of torture and receive training on the provisions of the Convention;

      (b) Provide training on the Istanbul Protocol for medical personnel and other officials involved in dealing with detainees and asylum seekers in the investigation and documentation of cases of torture;

      (c) Develop methodologies to assess the effectiveness and impact of training programmes on the prevention and absolute prohibition of torture and ill-treatment.

Data collection 

      27. The Committee regrets the absence of comprehensive and disaggregated data on complaints, investigations, prosecutions and convictions of cases of torture and ill-treatment by law enforcement, security and prison personnel, including in detention facilities.

      The State party should compile statistical data relevant to the monitoring of the implementation of the Convention at the national level, including data on complaints, investigations, prosecutions and convictions of cases of torture and ill-treatment, including in detention facilities, as well as on means of redress, including compensation and rehabilitation, provided to the victims.

Other issues

      28. The Committee invites the State party to consider ratifying the other United Nations human rights treaties to which it is not yet party, namely the International Convention on the Protection of the Rights of All Migrant Workers and Members of Their Families, the Convention on the Rights of Persons with Disabilities and the Optional Protocol thereto, the Optional Protocol to the International Covenant on Economic, Social and Cultural Rights, the Second Optional Protocol to the International Covenant on Civil and Political Rights, the Convention relating to the Status of Stateless Persons, the Convention on the Reduction of Statelessness, the Convention against Discrimination in Education and the Rome Statute of the International Criminal Court.

      29. The State party is requested to disseminate widely the report submitted to the Committee and the Committee’s concluding observations in appropriate languages through official websites, the media and non-governmental organizations.

      30. The Committee requests the State party to provide, by 28 November 2015, follow-up information in response to the Committee’s recommendations relating to: (a) the effective investigation of allegations of torture; (b) transfer of detention authority to the Ministry of Justice; (c) the Human Rights Commissioner (Ombudsman) and National Preventive Mechanism; and (d) the administration of justice, as contained in paragraphs 8, 10, 13 and 15, respectively, of the present document.

      31. The State party is invited to submit its next report, which will be the fourth periodic report, by 28 November 2018. For that purpose, the Committee will, in due course, submit to the State party a list of issues prior to reporting.